Дејвид П. Голдман: Трамп има историјску шансу да промени Америку

Извесна победа Доналда Трампа у Пенсилванији са 95 одсто пребројаних гласова у тој држави, осигурава његов поновни избор за председника, што представља најупечатљивији политички повратак у америчкој историји.

Републикански кандидат се суочавао са злоупотребама правосудног система, веома сумњивим истрагама о „иностраном утицају“ и два покушаја атентата. Многи из медија главног тока су га отписали као неуспешног политичара, али Трамп се вратио у кампању и, као срећни ратник, тријумфовао на изборима петог новембра.

Он се, такође, суочио са слабим противником који је био оптерећен перцепцијом грађана о лошим економским резултатима и непопуларним иностраним ратовима. Камала Харис, први председнички кандидат генерацијама уназад који је изабран од стране партијског естаблишмента, а не на страначким изборима, имала је тешкоћа да објасни зашто би као председница радила боље него што је радила као потпредседница у одлазећој администрацији Џоа Бајдена.

Оно што је Трампа погурало у унутрашњој републиканској трци током примарних (страначких) избора 2016. године било је његово одбацивање „вечних ратова“ и презир према истим. После седам билиона потрошених долара и милиона разорених живота, амерички гласачи су одбацили „чврст зид“ спољнополитичког естаблишмента и гласали су за мир. Једини озбиљан противник с којим се Трамп сусрео 2016. године био је други антиратни кандидат, сенатор Тед Круз, који је такође поново изабран петог новембра.

Инфлација „погурала“ Трампа

Рат у Украјини нема „тежину“ коју су имали ратови у Ираку и Авганистану, просто због тога што америчке снаге нису директно укључене. Трамп је поново „освојио гласове“ на спољнополитикој агенди обећавајући да ће донети мир чим преузме функцију.

Што се тиче унутрашњих питања, Американци осећају последице најгоре инфлације од 1970-их, а по неким мерилима чак најгоре од периода Грађанског рата. Администрација Џоа Бајдена повећала је савезну потрошњу на рекордне нивое, стварајући тако дефицит који је достигао скоро седам одсто БДП-а, што је експанзија без преседана у мировном периоду.

Узимајући у обзир вредност новца, инфлација је достигла врхунац од 18 одсто, али је и даље висока, тачније на око осам одсто. Харисова је поседовала овај резултат и није себи учинила услугу избегавајући директна питања медија о томе.

Такође, амерички „културни револуционари“ са левице су отишли предалеко подржавањем радикалне промене у дефиницији рода. Американци су генерално толерантни и огромном већином су подржали истополне бракове. Међутим, хормонска терапија за децу пре пубертета, која сматрају да су рођена са погрешним полом, као и трансродни спортисти који се такмиче у женској конкуренцији, изазвали су гнев великих делова јавности. Американци се противе трансродним спортистима у женским спортовима у односу три према један.

У својој кампањи Трамп је вешто маневрисао између различитих група у бирачком телу. На пример, он је, генерално, виђен као снажнији подржавалац Израела него Харисова, али је, упркос томе, добио подршку градоначелника Хамтрамка, у држави Мичиген, јединог америчког града са већином арапско-америчког становништва.

Хамтрамк је, иначе, изазвао велики скандал 2023. године одлуком да искључи ЛГБТ симболе са локалних институција. Културно конзервативни муслимани, рекло би се, више брину о либералном школском систему који трује њихову децу него о спољној политици.

Отпор елитизму

Треба рећи и да се елитизам врхушке Демократске странке показао веома токсичним за кампању Камале Харис, као што је био случај и са кампањом Хилари Клинтон 2016. године. Изјава председника Бајдена, дата недељу дана пре избора, да су гласачи Доналда Трампа „ђубре“ – као одговор на увреду коју је упутио комичар који подржава Трампа у вези Порторика – постала је вирална. Ово је озбиљно наудило Харисовој, без обзира на то колико је Бајден касније покушавао да се извуче и порекне казано.

Коментар Хилари Клинтон из септембра 2016. године на једној ЛГБТ донаторској вечери, где је Трампове присталице назвала „јадницима“, постао је, на неки начин, позив на побуну против елитизма.

Слична катастрофа задесила је републиканског председничког кандидата Мита Ромнија, који је на једном донаторском скупу 2012. године рекао да 47 одсто бирача, у ствари, не представља значајан фактор. Он је желео да каже да тај проценат није плаћао савезни порез на доходак, али је то тумачено као одбацивање половине бирачког тела и допринело је пропасти његове кампање.

Упркос разним изјавама током кампање, економска политика Доналда Трампа је прилично нејасна. Када Трамп говори о казненим царинама Кини или Мексику, или о високим царинским баријерама према остатку света, није јасно да ли он „тврди пазар“ пред преговоре или износи коначан предлог политике.

Тако нешто се може закључити из радова блиских Трампових саветника као што је Питер Наваро. Трампова предизборна реторика приказивала је царине као лек за индустријски пад Америке, али ствар очигледно није тако једноставна.

Трамп сада има прилику да створи одличну администрацију. И ја сам дошао на ред да му препоручим агенду под називом „Направите мир и обновите Америку“. Овај повратак, који је данас направио, је био изузетан. Међутим, најтежи део тек долази.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Asia Times

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Jim Watson/AFP

?>