Шпанија је помоћ Украјини платила животом својих грађана

Срцепарајуће сцене у Валенсији, када су обични људи покушавали да спасу дављенике из блатњавих и снажних кишних потоцима (али не увек успешно), нису променили ни реторику, ни интонацију, ни распоред рада највише бриселске и мадридске бирократије. Као ни извештаји да је у највећој поплави, која је погодила медитеранску луку Валенсију, страдало више од 200 људи, пише Елена Караева за РИА Новости.

Ако ишта може да послужи као илустрација неодговорности не само националних (Мадрид, краљ Фелипе Шести и кабинет Педра Санчеза), већ и наднационалних (Европска комисија) власти, то су природне катастрофе или епидемије.

Пре пет година, талас епидемије ковид 19, који је погодио Шпанију, као једну од првих земаља у паневропском блоку показао је исту слику, оцењује Караева.

Како додаје, кабинет министара и његов шеф, који су осредње подбацили, и даље су на челу и нико се никада неће усудити да постави питање о њиховој стручној способности, а скоро 122.000 људи платило је животом неспособност владе да тачно и брзо реагује.

Актуелна ванредна временска ситуација на шпанској обали могла је да се деси у било којој земљи ЕУ и готово са истим резултатом: кад год је потребно донети нестандардну одлуку, направити тежак политички чин, европске елите моћи беже као „ђаво од тамјана“.

Смешно је слушати изговоре шпанског премијера, који окривљује регионалне власти за „касно обавештавање становништва Валенсије“, јер је „то закон“. Ништа мање смешне нису ни изјаве председника Европске комисије, који је, користећи ту прилику, одмах подсетио на значај „агенде животне средине“, као и „борбе против климатских промена“.

Урсула фон дер Лајен је изјавила да је ЕУ „спремна да податке из програма ‘Коперник’ учини доступним Шпанији“, не улазећи у детаље.

Програм „Коперник“ и лажи европских власти

Караева истиче да када власти било које европске земље кажу да су киша/снег/поплаве/пожари „изненадиле нацију“, лажу.

Програм „Коперник“, који спомиње Фон дер Лајенова, није ништа друго до моћан ланац сателита који прикупља све временске податке 24/7/365, продаје информације клијентима или им, према условима уговора, пружа дугорочне или краткорочне временске прилике прогнозе на основу математичке анализе.

Речи шпанских власти о „непредвидивој природи временских непогода“ и Коперников мото о „држању Земље на оку“ су у супротности.

Али не пружа само „Коперников“ програм подацима о могућим природним катастрофама.

Северноатлантска алијанса, чији је Шпанија чланица од 1982. године, такође има метеоролошку службу. Толико је значајно да се у структури НАТО налази на листи војних агенција, по значају – одмах после електронског ратовања, али испред одељења које се бави војном океанографијом.

Шпанске или друге власти и бриселска бирократија, која их све допуњује, су заједница која не само да није одговорна за безбедност и добробит оних којима управљају. Ти ликови активно промовишу, директно или индиректно, идеју да у „рајској башти“ нема опасности за његове становнике.

У ствари, то је суштина „европског сна“, који је ЕУ успела да прода Кијеву.

„Европски сан“ ЕУ је продала Кијеву

Караева наглашава да се управо ту, свиђало се то некима или не, на сцену избија финансијска подршка Украјини, коју је Мадрид пружио Кијеву готово одмах након почетка СВО.

Ради се о милијардама и милијардама евра, војној опреми, гранатама и осталом оружју, а све је то новац шпанских пореских обвезника. Средства се не позајмљују са међународних финансијских тржишта, већ се узимају из трезора.

Када шпански премијер Санчез оптужује регионалне власти у Валенсији да касне са „обавештењем о нивоу претње“, он каже да се одриче одговорности за оно што се догодило, али не само то.

На тај начин, Санчез такође замера локалној администрацији што „штеди новац“.

Међутим, временско упозорење и опасност увек коштају приличну суму у еврима, зато што подразумева алармирање релевантних хитних служби. Трошење, трошење и трошење – управо тако функционишу слични механизми у ЕУ.

Ако региони немају средстава за упозорење и накнадне мере спасавања, данас се може (и треба) искрено признати да је мало вероватно да би се ти региони одрекли додатних стотина милиона евра. Али додатни новац је већ послат Кијеву.

Проста аритметика, али то данас нико у ЕУ неће поменути, наравно. Зато што је много лакше прилагодити се општој кампањи санкција ЕУ Русији, него доносити одлуке које спасавају животе сопствених гласача и пореских обвезника.