Кустурица за РТ Балкан: „Метежни анђео“ и Хандке су одбрана српског народа

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Када су Србију бомбардовали, Петар Хандке је био међу првима који су реаговали, подсећа за РТ Балкан познати српски редитељ Емир Кустурица који је у Москви, у престижној „Кући књига“ представо своје аутобиографско дело „Метежни анђео“.

Он је додао и да је аустријски књижевник, 1995. године стао и у његову одбрану, у „Монду“, одговарајући француским интелектуалцима који су га тада назвали српским пропагандистом.

„Ово је књига посвећена Петеру Хандкеу, једна врста дуга за све што је он учинио за мене и за нас, Србе. Имао сам утисак да му тај дуг треба вратити“, каже Кустурица за РТ Балкан.

Редитељ напомиње да, пошто смо „комфорни према људима који нас воле“, тако смо и на Хандкеа једно време „заборавили“.

На питање да ли је „Метежни анђео“ огледало за сваког ко је борац за права и идеале који су између Истока и Запада – наш саговорник одговара да је и позиција ове књиге, као и позиција Србије, на споју између Истока и Запада.

„Ми смо земља коју је Хандке као дечак сањао као бескрај“, наводи он.

Кустурица истиче и једну од најзначајнијих реченица своје књиге: „Једини маратон у коме човек не жели да буде први је живот, јер ко је први – нестаје први“.

„У књизи постоје филозофски елементи који говоре о времену, односно о томе да је живот кратак, али и о људима који имају много времена – односно који кад закораче у уметност издвајају се из времена – и прелазе негде где влада безвремени систем. Што чешће то раде то су ближи Богу“, закључује Кустурица у разговору за РТ Балкан.

Дело посвећено Петру Хандкеу у себи носи мисли аутора које се односе на његово рано детињство и вечита питања о идеалу Истине, који превазилази географске границе, смештене између Истока и Запада.

Зато он, на самом почетку књиге, догматско-теолошким одговором о Васкрсењу подстиче читаоце на дубину мисли и важност живота сваке ипостаси која чини друштво.

„Метежни анђео“ ће остати као бранилац свих попут Хандкеа.

„Петар је одбрана српског народа, када је рекао, да се демони никада не терају од човека како бисмо ми увек знали шта нам мисле“, каже редитељ.

Анђели не могу да стварају метеж, али могу да усмере, посебно савременог човека ка огледалу и постану његови чувари у борби за своја права у друштву хипокризије и апостасије, тврди Кустурица.

„Из демократије и либералног капитализма рађа се мањак Срба на Косову. Тако је писано и за Вас Русе! План је оставити провинцију од империје и уништити руску културу а Рахмањинова је немогуће уништити“, поручује он публици.

Редитељ и писац својим приступом тежи да ослободи људе од робовања једноумљу и псеудо-научно технократском „елитном“ поретку, који се поставља и изнад антропоцентризма, који твар поистовећује са Творцем.

Док наводи њихова имена, поново се враћа на сопствену бригу о свом народу, зарад ког открива камуфлирано зло.

Дринским пејзажима у једном поглављу засигурно ће, посебно руску публику, подстаћи на књижевно-психолошко размишљање о томе „када магла скрива истину“.

За њега као мултиетничку личност која воли и Европу тишти њена судбина, јер „оно што се десило Југославији, десиће се и њој“, каже враћајући се на мисао Рилкеа којом завршава обраћање публици:

„Русија је земља која се граничи са Богом“.

Бројне значајне личности из јавног живота присуствовале су промоцији Кустуричине књиге, а подршку је пружила Амбасада Републике Србије у Москви.

RT Balkan
?>