Никита Михалков за Спутњик: Данашња руска елита се кује на фронту

Дали смо у бесцење Источну Немачку, издали смо Варшавски уговор, оставили смо оне који су заједно с нама ратовали. Епоха Горбачова и Јељцина представља глобалну издају свега. Неком је то било по вољи и сад им је по вољи, али треба да схватимо да се данашња руска елита управо кује на фронту, поручује славни руски режисер Никита Михалков.

У интервјуу који је за Спутњик дао у Народном позоришту где је први пут у Србији приказана његова представа „12“, Михалков објашњава да је Русија донекле и сама крива за оно што се дешава у Украјини јер се лакомислено понела према оном што се десило 1991. кад се распао Совјетски Савез.

– Нисмо схватили, нисмо желели да схватимо, нити да реметимо свој комфор, кад нисмо разумели да англосаксонски свет троши огроман новац на васпитавање генерација људи од детињства који никад нису поверовали у то да смо ми и Украјинци један народ. И то је веома важно. А резултат тог лакомисленог односа је да се десило шта се десило. Штавише, кад је већ све почело и кад су нас већ преварили, десет година су бомбардовали Донбас и свет, па и ми смо то посматрали и млако се противили. Резултат имамо. Помињао сам да неистина учињена или речена ради комфора и мира доводи до тога да се временом претвара у истину која ти се вратила са много суровијим последицама. Ето то се десило. Али ми с друге стране нисмо имали други излаз. Преварио нас је НАТО који је обећао Горбачову да се неће приближавати нашим границама.

Ваша представа која је приказана у Београду на известан начин процесуира трауме из прошлости руског народа и Русије, као што су рат у Авганистану, Чеченски рат. Можете ли да замислите или можда планирате у будућности и филм о трауми која се сада дешава, украјинској трауми?
Оно што је велико види се на растојању. Радије бих правио резиме на основу резултата, не у смислу ко ће победити – не ради се о томе. Једноставно, да би се могао имати свеобухватни поглед треба да нешто буде завршено. Тада је то могуће и може се почети читава прича, од тога како је кренуло и како одвијало. Наравно да је то веома интересантно и веома важно, али за то је потребно време.

Шта ће сад бити с прозором пробијеним ка Западу још у време Петра Првог? Хоће ли он бити затворен? Или видите могућност да из тог прозора ипак допре нека светлост?
Ствар је у томе колико ће Запад и народи тзв. цивилизованог света схватити да су преварени. То зависи од људи који су, не желећи да наруше свој комфор, кукавичлук назвали толерантношћу, а неспособност да се заштите назвали мултикултурализмом. Немам у виду ксенофобију, али помињао сам да начелник шведске полиције, земље благостања, преко телевизије упозорава и моли жене да не излазе на улицу после девет сати. То је катастрофа. Или оно што се десило у Америци на граници с Мексиком. То може да се заврши грађанским ратом унутар земаља које су почеле да схватају да се нуклеарни кишобран под којим су живели тако комфорно мало истањио. Мислим да од тога зависе и наши међусобни односи. Путин је врло тачно рекао да ми нисмо против Запада, ми само нисмо Запад. И то је то. А то што Запад не жели да ми живимо како ми хоћемо, то је његов проблем. А наш је проблем да бранимо свој суверенитет и став да смо ми цивилизација а не нека тамо колонија.

Знате да се на Србију врши притисак да изабере – или Запад, или Русија. Посебно им смета што Србија није увела санкције Русији. А ви нас видите као део православног света који сте позвали да се заштити. Шта мислите, да ли је уопште могуће да Србија изабере Запад и треба ли уопште да бира?

Слобода је кад постоји право избора. А највиша слобода је кад нема потребе да се бира. Али ако Срби желе дивљање и дискотеке у црквама, могу да изаберу Запад. Да смо ми изабрали католицизам, да Александар Невски није одбио и није наставио да плаћа данак татарској Хорди а остао православан, данас бисмо имали Олимпијске игре и Евровизију такве какви су били и читаво то дивљање и кошмар који су нас преплавили. А Срби треба да изаберу. Ко не схвата шта је то квадроберство, да то није дечја игра. То није избор између тога да ли си дечак или девојчица, него да ли си човек или животиња. То је озбиљна ствар. Не треба се према томе односити као према некој детињарији. Већ смо имали да су амерички уџбеници за украјинске школе довели до тога да четворогодишња девојчица поздравља нацистички дизањем руке и каже да ће клати Русе а родитељи се смеју. Тако се почиње. Зато је наивна препоставка да су то, ето деца. А онда се то све завршава катастрофом. Мама ми је говорила да васпитавање почиње кад дете још није проходало. После је касно. А избор Срба? Па погледајте Грузине, какве су тамо биле катаклизме у односима с Русијом. Али они схватају одакле долази права опасност. Исто је са Србијом. Ако почну сутра да вас притискају… сад помињу литијум, сутра ће хтети чак и налазиште, односно да опљачкају земљу. Њих је апсолутно баш брига како ће људи да живе, шта ће се овде дешавати. Погледајте лабораторије у Украјини, огроман број лабораторија које врше стравичне и болесне експерименте, па и на менталним болесницима. Али шта их брига. Они користе све редом, само не себе, и то да би извукли корист за себе. И то треба разумети.

Како вам се чини, да ли Срби то разумеју?

Мислим да разумеју. Кустурица рецимо разуме, а рекао бих да он није једини и да има доста људи који разумеју. Али опет, рекао сам, и то је врло прецизна мисао: немој се бојати свог непријатеља, он једино што може јесте да те убије. Не бој се пријатеља, једино што може јесте да те изда. Бој се равнодушних јер уз њихову ћутљиву сагласност се дешава и убиство, и издаја. Равнодушност, толерантност и мултикултурализам – иза њих се крију кукавичлук и одсуство жеље да устанеш и нешро урадиш сопственим рукама. Погледајте финале мог филма „Сунчаница“, шта каже поручник: шта нисам видео, видео сам, шта нисам разумео, разумео сам. Није хтео ништа да предузме. Мислио је, средиће се само од себе. Па неће. Ето и сада је погубно мислити да ће се нешто средити само од себе.