Када не победе „прави кандидати“ и поруке Запада: Спрема ли се у Грузији нови Мајдан?

Владајућа партија Грузијски сан добила је апсолутну већину у парламенту, према прелиминарним подацима Централне изборне комисије, и имаће око 90 од 150 места у парламенту земље. Наравно, за противнике ове партије, како у земљи тако и ван ње, ови избори су одмах означени као – „недемократски“.

Грузија, која је у последње време пала у немилост Сједињених Држава и Европске уније због низа закона који нису у складу са „европским вредностима“, трпи велике притиске и отворено говори да јој Запад спрема нову „обојену“ револуцију, на коју позива и председница земље.

Избори у Грузији су прошли доста мирније него седница владе на којој је био прихваћен закон о страним агентима, када је у априлу ове године дошло до масовних протеста и великих нереда у Тбилисију. Иако су били покушаји да се утиче на резултат избора путем убацивања листића, нису забележени већи нереди након објављивања резултата, што је потврдила и мисија ОЕБС-а.

Међутим, некоме победа владајуће странке није одговарала. Пре свега председници Саломе Зурабишвили и опозиционим партијама. Председница Грузије је изјавила да не признаје резултате гласања на изборима, да је та земља „жртва руске специјалне операције“, као и да нико не може да јој одузме „европску будућност“.

Она је, дајући подршку грузијској опозицији, позвала грађане на протест у Тбилисију данас у 19 часова, због резултата избора, за које је рекла да су „тотални фалсификат“ и „потпуна крађа“ гласова, пренео је АП, док је Грузијски сан изјавио да је очекивао такву реакцију.

„За све ове године никада нису могли да прихвате резултате избора, да достојанствено прихвате свој пораз. Поражени су по девети пут… И сваки покушали су да оспоре резултате и сруше уставни поредак. Још једном треба нагласити да се у овом случају један број НВО заједно са политичким и радикалним партијама, супротставио уставном уређењу ове земље по трећи пут у четири године. Али, ово је слаб покушај“, изјавио је премијер Иракли Кобахидзе.

Током дана грузијска опозиција је желела да почне да поставља бину на тргу испред зграде парламента у Тбилисију, али полиција то није дозволила.

Локална полиција и специјалне јединице, након сукоба у априлу када су извукли дебљи крај, су се припремили. Велике снаге су распоређене по Тбилисију, поготово код зграде парламента где се очекује протест.

Мешање из иностранства 

Није само грузијска опозиција изјавила да избори „нису били у складу са демократским вредностима“. Међу првима се огласио председник Европског савета Шарл Мишел, рекавши да грузијско руководство мора да „покаже своју чврсту посвећеност путу земље у ЕУ“, док ће Европски савет размотрити „наводне неправилности“, позивајући се на извештај међународних посматрача.

„У порукама кампање доминирала су геополитичка питања, при чему је владајућа партија избор између себе и опозиције представила као избор између мира и рата“, наводи се у извештају ОЕБС-а и додаје се да су „опозиционе странке представљале изборе као референдум о геополитичкој оријентацији Грузије“.

Дакле, избори су били регуларни али „неправилни“ јер нису победили „прави“ кандидати, па због тога опозиција планира нереде у центру Тбилисија. Владини званичници су раније упозорили да њихови ривали желе да подстакну немире у Грузији, попут оних који су се одвили у Украјини 2014. који су под окриљем Запада прерасли у оружани државни удар.

Ти догађаји су почели као протест против одлагања уговора о евроинтеграцијама који су усвојиле нове власти и резултирали су смањењем економских веза са Русијом. Москва каже да је текући сукоб са Кијевом делимично проистекао из догађаја 2014. године.

„Ова сцена је унапред припремљена: да се резултати прогласе нелегитимним, да се створи техничка влада… Све је то сцена пуча на који се они надају и тиме иду против уставног поретка“, рекао је председник парламента Шалва Папуашвили.

Међутим ЕУ није сама када је легитимност грузијских избора у питању. Шеф америчког Стејт департмента Ентони Блинкен позвао је на истрагу о могућим кршењима на изборима у Грузији. „Придружујемо се позивима за потпуну истрагу свих извештаја о изборним неправилностима“, рекао је Блинкен у саопштењу које је објавио Стејт департмент.

Наравно, због своје конзервативне политике, Грузијски сан су већ окарактерисали као „проруску“ партију која се окреће Москви. Али, владајућа коалиција је отворено рекла да не намерава да повраћа дипломатске односе са Русијом, иако је званични Тбилиси одбио да уводи антируске санкције, да почиње нови рат са Москвом и да шаље наоружање Кијеву.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је такође демантовао да Русија има било какве везе са изборима у Грузији.

„Снажно одбацујемо такве оптужбе. Није било никаквог мешања у изборе у Грузији“, поручио је Песков и додао да је било покушаја „европских актера“ да утичу на изборе, али не и из Москве.

Да ли овакво мешање у изборе треба да чуди? Не. Довољно је присетити се протеста у априлу, када су на сцени у сред грузијске престонице премијери Летоније, Литваније, Естоније и Исланда отворено подржали опозицију и наступали против Закона о страним агентима.

Данашњи протест није изузетак. Бивши премијер Борис Џонсон је објавио на Иксу да су избори покрадени и да је „подржао грузијски народ“, то јест позвао је Грузине на митинг.

У Тбилисију је примећен и посланик Раде Алексеј Гончаренко који долетео из Украјине да подржи протест у Грузији. У Русији се Гончаренко налази на списку терориста и екстремиста, а у Србији је добро упамћен након скандалозних изјава подршке „Косову“.

Иако то нема никакве логике, узимајући положај Кијева на фронту, чињеница је да Запад на све начине покушава да отвори нови фронт како би ослабио Русију. Међутим у томе им смета Грузијски сан, који свакако не жели ни рат, ни проблеме са суседима. Да ли опозиција може да сруши владу? Тешко. Да ли ће бити покушаја? Свакако. И то је својеврсни тест за грузијску власт и грузијско друштво.