Дошло је до инверзије: Тоталитаризам иде на Запад, а слобода на – Исток

Самит у Казању окупио је земље жељне аутономије, оне које следе принцип да је свако ковач сопствене среће, да свако има право на своју посебност. То су главне тековине овогодишњег самита БРИКС-а, оцењује у емисији „Од четвртка до четвртка“ политички филозоф Драгољуб Којчић.

Према његовим речима, дошло је до инверзије у идеолошким порецима – тоталитаризам се преселио на Запад, док су се земље окупљене на самиту у Казању представиле као теоријски наследници либерализма. Земље Истока су данас слободарска друштва у којима се афирмише принципи слободе.

„За Запад, то је трагедија. То је њихова иманентна трагедија, да су подлегли унификацији мишљења, која иде, рекао бих, по некаквим комесарским диктатима. Дакле све оно што смо могли да замеримо Стаљину, сада се налази код њих, готово у идентичној форми“, наглашава он.

БРИКС преокренуо игру – Запад више не може да ради шта хоће

Самит у Казању је историјски значајан, према Којчићевом мишљењу, из два разлога. Један је зато што су се тамо окупиле крајње различите државе. Међутим, све разлике се превазилазе јер је свет, како Којчић каже, жедан слободе, жели да скине са себе копрену рафинираног колонијализма.
Земље окупљене у Казању постигле су висок ниво сагласности зато што се није претеривало са закључцима, док БРИКС није стављен у функцију ни једне државе, па ни државе домаћина овогодишњег самита. БРИКС се поставио као покрет у коме је заједнички именитељ потреба за слободом, аутономијом, индивидуалитетом, као и суверенитетом у пуном значењу те речи.

Други аспект односи се на то да је након пада Берлинског зида и бомбардовања Југославије, на Западу постојало мишљење да сила може да реши све. Међутим, сада се показује да деветнаест држава које су биле агресори на нашу земљу, сада не могу да победе Русију у Украјини. Резултати казањског самита мораће на Западу да буду узети у обзир и западне елите мораће да се запитају да нису погрешиле у свом приступу светским збивањима.

Казањ показује да Русија није изолована

Русија, а то показује казањски самит није остала изолована, упркос напорима Запада.
„Не само да није остала изолована, него су у извесном смислу западноевропске земље остале ускраћене, зато што мислим да је Европа схватила да зато што нема политичку сувереност, зато што представља извесну продужену руку, можда чак и марионету Вашингтона, да је трпела економску штету. Ускраћена је за руски гас. Али, изгубили су нешто што је много важније, веома потентно руско тржиште. То је 150 милиона људи“, објашњава Којчић.

Порука из Казања није изолационистичка, не прави нови Берлински зид тиме што ће изоловати чланице организације од остатка света.
„Могуће је да је завршна декларација управо зато прагматична јер циља на дуге стазе да би остварила што шире циљеве“, оцењује Којчић.
Наш саговорник не искључује могућност и да ће неке западне државе пожелети контакте са БРИКС-ом и подсећа да је Турска, једна од најважнијих чланица НАТО-а добила статус партнера у организацији.

Иако председник Србије Александар Вучић није отишао у Казањ, он је телефоном разговарао са Путином. Руски председник позвао је српског колегу на обележавање Дана победе 9. маја, чиме су развејане све сумње у добре односе између Србије и Русије. Наводе да је Београд заоштрио своје односе са Москвом наш саговорник назива сплеткама и клеветама, које су за циљ имале нарушавање односа између две државе.

„Владимир Путин има еуклидовску или питагорејску реторику – врло је прецизан – рекао је две реченице: што је добро за Србију, то је добро и за Русију, што је добро за српски народ, то је добро и за руски народ. То значи да он верује у наше руководство и колективну памет српског народа, потпуно разуме ситуацију у којој се налазимо“, истиче Којчић.