о. Андреј Ткачов: МАНАСТИРИНГ. АЛИЛУЈА!

 

Изгледа да је генерација „зумера“ пронашла начин да стекне ментално здравље. Реч је о такозваном „манастирингу“. Не знам колико је то тачно, али ако је тако, онда је поента да млади људи, уместо да се обрате психолозима и тренерима, на пар недеља одлазе у православни манастир.

Тамо једу манастирску кашу, раде на послушањима, присуствују службама ако желе итд. Али чини се да је најважније то што млади људи праве одређени прелаз из виртуелне стварности у стварни свет. Рођени са гаџетом у рукама, они једва схватају како могу да живе ван друштвених мрежа и свега осталог што је тако празно и тако технолошко. Испоставило се да је могуће.

А пошто се већина манастира налази ван мегаполисаа, млади добровољци у борби за чист ум налазе се у природи – 1), једу једноставну и здраву храну – 2), (страшно је рећи) раде рукама – 3). А можда и размишљају о метафизичким стварима и моле се. И све то бесплатно. А ефикасност је много већа од уобичајених метода тражења унутрашње хармоније.

*

Ако је то чињеница, онда је пред нама још једна влат траве која је прорасла кроз асфалт. Душа тражи Бога под именом „унутрашњи мир“ или нечим другим. Душа заиста пати од свакодневног и распрострањеног безбожништва. А пошто новоговор захтева додавање енглеског -инг сваком глаголу који означава друштвене праксе, резултат је – манастиринг. То је бекство из загађеног града и треперећих реклама/светла/екрана у зону природног здравља – у природу и у молитву. А природа + молитва + физички труд, то и јесте православни манастир.

И нису одрасли ти који су ово предложили. И нису социо-психолози измислили нови тренд. Они обично раде на путевима које је неко други отворио. А сама руска омладина је та која тражи и проналази начине да се излечи од цивилизацијских проклетстава.

*

Враћамо се назад кад нам се чини да идемо напред. Оклеветана прошлост, тучена-недотучена, може се из фоклорног сказа претворити у хлеб насушни.

И ако је све ово тако, онда кажем: Алилуја. Ми имамо будућност.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)