Не пада ивер далеко од кладе: Како се деда Доналда Туска борио у Хитлеровом Вермахту

Пријатељство које Доналд Туск, како каже, осећа према Србији и српском председнику, није спречило пољског премијера да у Београду у име Пољске, али и читаве Европске уније, поново пожели, па и затражи да Србија уведе санкције Русији.

„Без притиска“, каже он, али нада се да ће разговор са председником Александром Вучићем допринети „монолитинијој политици у Европи“, што ће рећи, увођењу антируских санкција којима Европска унија већ две године безуспешно покушава да „казни“ Москву.

Овакав став пољског премијера, међутим, нимало и не изненађује, јер један од јастребова европске проукрајинске политике, по свему судећи, „у крви“ има потребу да ратује против Русије.

Доналд у те сврхе користи дипломатске методе – „без притиска“ саветује неистомишљенике, али и нештедимице лобира за пружање подршке украјинском режиму који, како би био другачији од Руса и руске традиције антифашизма, нацистичке колаборанте слави као националне хероје. Због чега је уосталом са циљем денацификације Украјине и покренута Специјална војна операција.

У овом антируском сентименту пољског премијера, има мало и оне западњачке хистерије, али можда Туск једноставно не може против себе? И његов деда је, причају Пољаци, својевремено био „фан“ нациста – и ратовао на своје начине против Руса.

Да је Јозеф Туск својевремено био нациста, прочуло се још 2005. године током кампање за председничке изборе када је Јацек Курски, шеф тима Леха Качињског обелоданио да „озбиљни извори у региону Помераније (одакле Туск потиче) кажу да се Тусков деда добровољно пријавио у Вермахт“.

А, знамо да је Други светски рат почео када је нацистичка Немачка напала Пољску 1. септембра 1939. године и да историчари процењују да је шест милиона Пољака страдало током шестогодишње окупације од стране нациста.

Деда му је, тврди се, био издајник рођене земље, али то Туска није спречило да стане у његову одбрану, поручујући критичарима како је „прекопавање прошлости прешло границе пристојности“. Демантовао је све оптужбе.

„Сви они који дигну руку да бију мртве нису достојни поштовања или моћи“, рекао је Туск, тражећи извињење.

Пољска ТВ је тада известила да документи у берлинским архивама показују да је Тусков деда Јозеф заиста служио у Вермахту неколико месеци на крају рата – пре него што се придружио пољској војсци која се борила против Немаца са савезничким, односно совјетским трупама.

Туск је, међутим, тврдио да је у то време много људи било „насилно мобилисано“ и истицао да су се обојица његових деда борила у пољском отпору током рата и да су део сукоба провели у немачким концентрационим логорима на пољском тлу.

Неки извор тврде да је Јозеф Туск, рођен у Емаусу, предграђу Гдањска у Немачкој империји, постао грађанин Слободног града Гдањска после Првог светског рата и да је радио је за пољску железницу. Постао је, кажу, члан Пољске тајне војне организације  која је припремала оперативце иза линија за случај рата.

Како је првог септембра 1939. године Немачка напала Пољску, Гдањск је укључен у немачки Рајх, а грађани слободног града постали су немачки држављани. Године 1944. Јозеф Туск је ухапшен и укључен у оружане снаге нацистичке Немачке, а већ у марту 1945. дезертирао је и вратио се у Пољску.

Да ли је код Хитлера отишао добровољно или не, историчари још дебатују. Углавном, све указује на крају се вратио на праву страну. Ни за Доналда још није касно.