Хрватски домобран из „Олује“, пише антисрпске резолуције: Шта је Пицулу препоручило за изасланика ЕУ

Бити изасланик Европског парламента за поједину земљу бирократски је посао који подразумева писање годишњег извештаја којем се у пленуму једва посвети један дан.

У питању је текст који не мора да буде, а готово по правилу и није, заснован на објективним чињеницама, већ на утиску известиоца.

Дакле, све је у оку посматрача. Ипак, тиме кога изабере за известиоца, Брисел земљи кандидату шаље одређену поруку.

Није изненађујуће што су представници српске власти данас реаговали да им је јасна порука послата именовањем хрватског посланика Тонина Пицуле на ову функцију. О чему је реч?
Добри „домобран“ који протерује Србе, али чува псе

Пицула има вишедеценијску политичку каријеру која је почела је 1997. када је постао одборник у Загребачкој жупанији.

У биографији на свом личном сајту хвали се да је био учесник „домовинског“ рата 1991-1995. године.

„Из њега има и живу успомену: пса којег је, заборављених од неких српских избеглица које су наврат-нанос напуштале Крајну спасио од судбине која је – како се касније установило – затекла многе који нису кренули у избеглиштво“, писало је у биографији, у међувремену измењеној, али је траг о њој остао на сајту „Времена“ у тексту из 2002. године.

Тешко је протумачити шта је писац хтео овим да каже – да је Пицула тиме што је био учесник етничког чишћења Републике Српске Крајини, када су плански протеривани и убијани Срби, своју хуманост показао према псу којег су „нехумани“ Срби оставили бежећи пред наоружаним Хрватима?

Дакле, порука би могла да буде да су животи Срба мање вредни од живота једног пса?!

Морамо ипак признати да Пицула у овој причи није био оригиналан, извесни познати певач је већ раније популарисао причу о псима и „злим“ Србима.

Након тога пресвући ће војничку униформу, и 2000. године засести у фотељу министра спољних послова. Са те функције је поздравио политичку промену у Београду, али је већ тада запретио Србији да ће морати да се суочи са својом прошлошћу и да објасни како је било могуће да Слободан Милошевић дође на власт.

Посланик у Сабору је био у четири сазива, да би након учлањења Хрватске у ЕУ постао посланик Европског парламента у три мандата. То му је омогућило да своје антисрпско деловање пребаци на међународну сцену.

Само у последњем мандату Пицула је аутор више резолуција против Србије.

Свесрдно промовише независност тзв. Косова и један је од аутора Резолуције о сукобу у Бањској у којој се Београд оптужује за изазивање нереда на Космету, те захтева да Милан Радоичић буде испоручен Приштини. У документу се Србији прети санкцијама ако се не повинује овом захтеву.

Није му страно ни мешање у унутрашње прилике у Србији, па је тако почетком ове године био један од аутора писма врху Европске уније у којем се захтевало да Брисел не призна резултате избора одржаних у Србији децембру 2023. године.

Радо је виђен гост у делу домаћих медија у којима власт у Србији критикује због разноразних ствари, од понашања током пандемије ковида 19, а оглашавао се и због београдског мурала Ратку Младићу.

Ипак, највише му смета то што Србија није увела санкције Русији. Више пута је Србији запретио санкцијама и прекидом преговарачког процеса ако не усклади спољну политику са Европском унијом, односно ако се не прикључи антируским санкцијама.

Уложио је амандман на Резолуцију о проширењу којим је Србија условљена да мора да уведе санкције Русији као и да се преиспита финансијска помоћ Србији.

Данас нам је пак поручио како ће се потруди да Србија напредује на путу према чланству у ЕУ. Није спомињао да ли мисли на целокупну државу или на окрњену Србију без Косова и Метохије и то Србију која је антируска. Можда није ни морао да каже – већ нам је јасно.

А Европска унија? Неће бити потребе да Брисел глуми чуђење када неко ново истраживање јавног мњења покаже још већи пад подршке грађана Србије евроинтеграцијама. Какви изасланици – таква и подршка.