Ослобођење Београда: Зашто Европском покрету у Србији смета Црвена армија

Београд и Србија још једном су се прећутно одрекли „аутентичне антифашистичке прошлости“, оцењује Европски покрет у Србији у саопштењу за јавност објављеном поводом 80. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.

Организација обележавање јубилеја назива „историјским ревизионизмом“ и наводи да се „двосмисленим гестовима подстиче даље брисање свега што подсећа на славну народноослободилачку борбу и производи се атмосфера реваншизма“.

Европски покрет указује да се заборављају главне историјске чињенице како би се у први план истакло да су Београд ослободиле јединице совјетске Црвене армије, уз помоћ јединица Народноослободилачке војске Југославије. У аутентичном тумачењу историје, они указују да су јединице НОБ-а ослободиле Београд a „на граничним местима дочекале су долазак јединица Црвене армије и пратиле их до Београда, где су се укључиле у борбе“. Није шија…

Бранећи антифашистичку традицију од српско-руског ревизионизма, Европски покрет подучава и да су „већина црвеноармејаца палих за ослобођење нашег главног града били Украјинци“.

Такође, „у ослобођењу Београда учествовале су партизанске јединице из читаве Југославије, што се не помиње. Оне су се заједнички бориле за ослобођење своје земље од фашистичког окупатора“.

И пре Европског покрета, нашој „аутентичној антифашистичкој прошлости“ подучавали су нас, између осталих, амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил и његов британски колега Едвард Фергусон.

Хил је полажући венац на Споменик ослободиоцима Београда на Дан победе 8. маја, рекао да је „украјински фронт Совјетске армије учествовао или предводио заједно са српским снагама у Првом корпусу, ослобађање Београда“ и да је то створило основ за модерно поглавље српско-украјинских односа, како је навео.

Фергусон је у блогу Министарства спољних послова Велике Британије поводом 80 година ослобођења Београда написао да је „међу јединицама Другог и Трећег украјинског фронта Црвене армије по проценама било између 65 и 70 одсто етничких Украјинаца“.

Узгред, на два места у овом тексту британски амбасадор помиње страдање српског цивилног становништва на територији Југославије и систематско убијање и оба пута, набрајајући стратишта, заборавља да помене оно највеће – Јасеновац.

Чудна је случајност да аутентична историја о украјинским ослободиоцима Београда почиње да се појављује последњих година, паралелно са гајењем Украјине као поузданог савезника Запада и будуће чланице НАТО-а.

Као и то што се заборавља Јасеновац, али се у „аутентичном антифашизму“ не заборављају хрватски ослободиоци Београда. Можда ће и они за коју годину чинити 65 до 70 одсто партизанских снага. Јер Београд је ослобађала Прва армијска група народноослободилачке војске Југославије, а зна се да су Хрвати увек у свему били први.
Ко је ослобађао Београд?

Не видим разлога за тврдње да је неко запоставио антифашизам у Србији, оцењује за РТ Балкан историчар Бојан Димитријевић, заменик директора Института за савремену историју.

„Овогодишња прослава је показала да се антифашистичке традиције чак и превише поштују и дат је пренаглашен значај овом догађају, вероватно из спољнополитичких разлога, састанка држава БРИКС-а и балансирања између Запада и Русије“, сматра Димитријевић.

Говорећи о тврдњама да су Украјинци већином били међу црвеноармејцима који су ослобађали Београд, Димитријевић каже да су они који то тврде вероватно били заведени називом јединице Црвене армије која је учествовала у Београдској операцији (Трећи украјински фронт).

„Совјетске јединице и фронтови који су се стварали од више армија, корпуса и дивизија имали су регионалне називе, али то не значи да су биле регионално попуњене. Постајали су и белоруски фронтови и украјински фронтови, али он није био састављен од украјинских јединица. Совјетска армија није имала регионалну попуњеност, оне су биле као и наша ЈНА после рата, мултиетнички формиране“, каже Димитријевић.

Он истиче да су чак ударне снаге, поред тенковских, у операцијама на југоистоку Европе чинили делови снага који су били мобилисани на средњем истоку и источним деловима Совјетског савеза.

„Ко год познаје совјетску армију, зна да она није била регионално попуњавана у том домену да се одређена јединица могла звати украјинском, белоруском или било каквом другом. Нису постојале такве јединице. Оне су имале географске називе због правца дејства у односу на немачког агресора“, каже Димитријевић.

Што се тиче замерке о запостављању партизанских јединица са територије читаве Југославије, наш саговорник каже да се ни са том формулацијом не би сложио.

„Партизанске снаге које су дејствовале у Београдској операцији јесу биле попуњене и партизанима који су били из Далмације, Хрватске, италијанским партизанима, али тежишно су то биле јединице које су биле попуњене српским саставом. Претходно су мобилисане крајем септембра и првих десетак дана октобра на простору ваљевског краја, Шумадије и јужне Србије. То је накнадно читање које не одговара истини, као и у контексту украјинског фронта“, напомиње Димитријевић.
Колико је било бораца?

У непосредним борбама за ослобођење Београда, немачке снаге су имале преко 15.000 погинулих и око 9.000 заробљених, Прва армијска група НОВЈ-а имала је 2.953 погинулих и преко 3.000 рањених, док су совјетске снаге имале 961 погинулог и неутврђени број рањених, наводи се у каталогу изложбе посвећене 70. годишњици ослобођења престонице Историјског архива Београда.

Како се додаје, за испољену храброст у борбама за ослобођење Београда Президијум АВНОЈ-а одликовао је 794 борца и официра НОВЈ-а и преко 2.000 војника и официра Црвене армије. Тринаест црвеноармејаца проглашено је за народне хероје Југославије.

Када се пише о бројности армија које су учествовале у Београдској операцији, у медијима се најчешће наводе процене да је било око 40.000 партизана и између 30.000 и 40.000 црвеноармејаца.

Бојан Димитријевић наглашава да се не би поуздао у такве процене и да је тешко одредити тачан број бораца који су учествовали у ослобађању Београда.

„Совјетска армија је мењала трупе у ходу, једна армија стиже прва, онда њене снаге остају на линијама, долази, на пример, 4. механизовани гардијски корпус, па прелази преко њених линија, и тако даље. Партизанске снаге су се сукцесивно домобилисавале у простору београдске Шумадије. Тако да нисам убеђен да бројке могу да се тачно утврде због динамике дејстава и трајања Београдске операције. Али може да се каже да су биле ангажоване значајне снаге и совјетске армије, и партизанских јединица“, истиче Димитријевић.