Ћеранић: БРИКС и за нас постаје обала наде, а ЕУ не одустаје од својих бајки

У РУСКОМ граду Казању, престоници Републике Татарстан, од 22. до 24. октобра одржаће се самит БРИКС-а.

Првобитно конституисан као организација пет земаља (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), БРИКС-а је постао „покретач економског раста и управо у тој асоцијацији ће се у наредним годинама генерисати главни раст глобалног БДП-а“, изјавио је предсједник Русије Владимир Путин на пленарном састанку Бизнис форума БРИКС-а.

Лидер Русије је рекао и да је „у перспективи стварање јединствене дигиталне инфраструктуре унутар БРИКС-а“ као и да се „модернизује електронска трговина и коришћење вјештачке интелигенције“.

Назив БРИКС је енглеска скраћеница почетних имена држава чланица (Brazil, Russia, India, China, South Africa – BRICS). Током посљедњег, 15. самита БРИКС-а одржаном у Јоханезбургу у августу 2023. године, предсједник земље домаћина, Јужноафричке Републике Сирил Рамофоса, изјавио је да су Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, земље које су раније поднијеле захтјев за чланство, добиле позив за придруживање и да већ од 1. јануара 2024. године постају пуноправне чланице.

Скоро половина свјетске популације, односно 44 посто, живи унутар „граница БРИКС-а“ а укупни БДП износи трећину глобалног економског производа. Са новопримљеним чланицам БРИКС постаје и незаобилазан енергетски фактор. Чак 25 посто свјетских залиха нафте је под контролом чланица БРИКС-а.

На претходном самиту много се говорило о дедоларизацији, а што би се постигло употребом домаћих валута умјесто долара у међусобној трговини, што је већ у току. Рецимо, Русија и Индија у међусобној трговини користе рубљу и рупију.

БРИКС је основао и Нову развојну банку. Извршни директор руске филијале Међународног монетарног фонда Алексеј Можин изјавио је да би земље БРИКС-а могле да створе обрачунску јединицу која би била изграђена на корпи валута пет земаља чланица групе.

Самиту БРИКС-а присуствоваће и предсједник Републике Српске док ће Алаксандар Вучић, како је упознао јавност, одлуку о одласку у Казањ донијети 20. и 21. октобра.

По предсједнику Додику, БРИКС је интересантан за Србе и он се нада да ће Српска временом у овој организацији добити статус посматрача. Уједно, предсједник Српске је истакао да је БРИКС будућност и веома моћна организација, која стално расте, те да Република Српска види у томе своју прилику.

Додик је говорио и о придруживању ЕУ, што је назвао европским бајкама које је Српска годинама слушала.

Те бајке слуша цијели Балкан, а поводом десетогодишњице једне од њих назване Берлински процес (касније преименован у Мали Шенген), недавно је у Берлину (као и прије десет година) одржан самит.

Прилично заборављену иницијативу своје претходнице Ангеле Меркел, њемачки канцелар Олаф Шолц настоји ревитализовати новим бајкама. „Јасно је да ће земље Западног Балкана само заједно моћи ући у Европску унију, што регионалну иницијативу за добросусједске односе, чини још важнијом. Надам се да неће проћи још десет година, док све балканске државе коначно не постану чланице Европске уније“, рекао је Шолц.

Страх да би БРИКС могао постати привлачан и за простор који ни Шолц ни Макрон, лидери најважнијих ЕУ чланица, не желе видјети у ЕУ, а уједно Западни Балкан не намјеравају препустити силама Истока, односно Русији и Кини.

Руски енергенти, првенствено гас, али и нафта, и кинеске економске инвестиције нису пожељне. Изградња руских гасовода била је подвргнута економском удару од ЕУ, а политички лидери који су прихватали кинески пројекат Појас и пут били би изложени политичком притиску, по потреби и „обојеним револуцијама“.

Довољно је присјетити се бившег македонског премијера Николе Груевског који је дозволио да четири важна инфраструктурна пројекта у његовој земљи раде кинеске компаније. Улични немири, медијска сатанизација и на крају, изборна превара а након тога судски процес, било је превише за Груевског. Није се могао супротставити западним центрима моћи и бјекством у Мађарску избјегао је процесуирање у којем би вјероватно био без икакве шансе да избјегне утамничење.

Пројекат Појас и пут, колоквијално назван Нови пут свиле, подразумијева изградњу мреже брзих пруга која би повезала кинеске луке у Јужном кинеском мору са Европом. Дионице овог пројекта већ су изграђене у централној Азији (Узбекистан, путни правац Ташкент – Самарканд) али и Србији (пруга Београд – Нови Сад).

На кинеским брзим пругама возови достижу брзине од 220 километара на час и по завршетку комплетне руте омогућиће да кинеска роба, све квалитетнија а знатно јефтинија од исте робе америчких и европских произвођача, за три до четири дана доспије на тржиште. Сада је потребно мјесец дана да превали исти пут јер се транспортује бродовима.

Сем тога, зна се да су мора и океани под контролом америчких ратних бродова што доводи у питање безбједност пошиљке.

Због електричних аутомобила произведених у Кини тресе се њемачка аутоиндустрија. Како се у Мађарској планира изградња кинеске фабрике аутомобила, њемачка нервоза је све већа. Зато је Шолц путовао у Кину, зато Њемачкој треба литијум како би њемачка ауто индустрија могла да колико-толико парира својим електомобилима.

Уосталом, већ је Тему, кинеска апликација преко које можете наручити производе десет пута јефтиније од истих које купујете у домаћим маркетима, изазвала панику код власника трговачких ланаца. Истина, наручени производи стижу за мјесец дана због транспорта робе морским путем, али су цијене багателне.

На Западном Балкану створена је права помама за кинеском робом коју можете наручити преко интернета. Шта ће бити ако Кина успије да заврши пројекат Појас и пут? Одговор: постала би водећа економска и трговинска сила.

Поједностављено – Америка би јој хтјела-не хтјела уступила своје мјесто.

Руска војска надире ка административним границама Донбаса, Кина економски запљускује Балкан, Европа се политички љуља. БРИКС је нада за све „понижене и увријеђене“ земље.

Да је Република Српска препознала „једро наде“ видимо из ријечи Додиковог политичког савјетника Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свијету који је у фази силаска са историјске и свјетске сцене, због чега је важно да Српска у свијету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике“.