Руски научник за Спутњик: И Торлак ће моћи да прави вакцину против рака

Руски научници активно раде на вакцини против рака, а она ће моћи да се прави и на Институту Торлак, уверен је директор руског Института за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја” Александар Гинцбург.
У ексклузивном интервјуу за Спутњик руски научник, који је током недавне посете Србији промовисан у почасног доктора Универзитета у Крагујевцу, говори о томе докле је стигао рад на тој вакцини, али и открива да се у Русији тренутно ради на јединственој вакцини против имунодефицита.

У чему ће сарађивати ваш институт и установе и Србији?

Током даље сарадње у вези са различитим имунобиолошким препаратима предлаже се разрада прототипова вакцина против 10-12 изазивача инфективних болести уз примену већ проверене технологије по којој је направљена вакцина Спутњик В. То омогућава да се у случају претње од пандемије вакцина не разрађује изнова, већ да се изабере потребни прототип од већ постојећих и да се оптимизује узимајући у обзир производне капацитете. Такође је разматрано једнако важно питање које се тиче фактичког стварања нове технологије борбе против онколошких болести.
Хоће ли и Универзитет у Крагујевцу бити укључен у сарадњу на даљем развоју вакцине против рака?

Да. Онколошке болести су избиле на прво место, премашујући кардиолошке и инфективне. А вакцине које су се раније користиле само за инфекције сада се могу направити ради заштите онколошких пацијената. Савремене технологије омогућавају да се брзо и јефтино одређују нуклеарни низови ћелија што омогућава разраду персонализованих терапеутских вакцина. Истраживања на животињама показују ефикасност те технологије против меланома, рака плућа и других видова рака. Технологије су универзалне, а вакцине персонализоване.
Да ли поменута вакцина већ има име?

Не, ово је добро питање. Нисмо о томе чак ни размишљали. Али кад се појави одређена класа вакцина која ће се разликовати за различите болеснике али која ће циљати исто онколошко обољење онда ће вероватно на то ваше питање бити дат конкретни одговор.
Због индивидуалног карактера вакцине праве клиничке пробе немогуће је спровести унапред. Зато се прављење вакцина одвија под контролом Министарства здравља и на моделима животиња, потпуно у складу са строгом регулативом Русије. Решавамо мноштво уских грла и активно сарађујемо с кардиолозима како бисмо до почетка клиничких проба одредили које пацијенте да укључимо у тестирања да бисмо постигли максималну ефикасност и корист, како у Србији, тако и у Русији.

Пошто је вакцина индивидуална, односно разрађује се за сваког човека и за сваки тип рака, значи ли то да ће она бити веома скупа?
Не баш. Мислим да ће и у Русији и у Србији она бити сасвим достижна за здравствено осигурање будући да по вредности не премашује многе друге процедуре.

Планира се масовна производња вакцина, а поступак одређивања нуклеотидног низа човека сада кошта око 25-30 хиљада рубаља (што је око 200 евра), а то је сасвим нормално за медицинске процедуре. Ми сад решавамо задатке увођења нових биоинформационих технологија које омогућавају да се брзо открију мутације у ћелијама рака. Тај процес у овом тренутку траје око месец дана за једног пацијента што није задовољавајуће. Планирамо зато да ради ефикасније анализе пређемо на неуромреже, вештачку интелигенцију. Међутим, у Русији и Србији нема довољно клиничког материјала, а примена иностраних база података може довести до грешака због етноспецифичности. Због тога ми треба да ујединимо напоре ради стварања заједничке базе података онколошких болесника што ће омогућити да се убрза прављење вакцине и пређе на њихову масовну производњу.
Може ли се претпоставити да ће се у блиској будућности такви препарати против рака правити и у Институту Торлак или је прерано да се о томе говори?

Разговарао сам с директором Института Торлак и стекао сам утисак да је научни колектив института потпуно спреман за рад. Сад све зависи од доношења одлука на нивоу министарстава, можда чак на политичком нивоу зато што на тај проблем обраћају пажњу и руководства наших земаља, да би одобрили непосредну експерименталну сарадњу.

Кад се може очекивати тестирање вакцине на људима?

Клиничко испитивање на људима почеће у првој половини следеће године.
Познато вам је да се на Западу воде слична истраживања. Може ли се упоредити оно што ради Русија са оним што се ради на Западу? Колико су ти модели слични?

Технологије које се користе у Русији и на Западу су сличне али се и разликују. Рецимо, западне вакцине Фајзер и Модерна засноване су на једној технологији док смо ми своју вакцину против Ковида 19 разрађивали по другој. Наш тим је фактички развио ту технологију од нуле и добио патенте на сва решења што омогућава њихову међународну заштиту. Премда је принцип исти, конкретно увођење генетског материјала у виду МРНК болесној особи, наша технолошка решења су сва оригинална.

Да ли се може рећи колико је све то безбедно јер ако се сетимо ситуације с Ковидом можемо видети да се испоставило да вакцине Астра Зенека и Фајзер нису биле потпуно безбедне? Постоји много случајева нежељених ефеката.

Према подацима министарстава здравља земаља у којима су се користиле истовремено Спутњик В, Фајзер и Модерна, Вакцина Спутњик В је најбезбеднија вакцина. Аденовируси на којима се заснива Спутњик живе заједно са човеком, омогућавају низак ниво нусефеката посебно кад се уносе назалним путем, стварајући локални имунитет и прекидајући ланац преношења. За разлику од њих, вакцине Фајзер и Модерна, без обзира на њихове квалитете, могу изазвати миокарде и тромбозе. Технологија коју смо ми направили се разликује. И ми смо уверени да смо успели да решимо проблеме. А ако се та технологија сада уз минималне нусефекте буде користила за заштиту тешких, онколошких болесника, делимично и смртно болесних, онда ће корист у виду спасавања тих људи и продужења њиховог животног века нивелисати евентуалне нусефекте који би могли да се догоде.

Кад је реч о вакцини Спутњик В, колико је она ефикасна код нових мутација Ковид вируса?
Веома је важно питање потребе сталног мониторинга Ковида 19 и ефикасности вакцина против нових варијанти вируса. У Русији тај систем није идеалан у поређењу с мониторингом грипа. А без обзира на апеле да се појача вакцинација против грипа и Ковида 19, организациони моменти не омогућавају да се то у потпуности реализује. Али за скоро пет година обновили смо антигенски састав Спутњика В који добро штити од варијанти Омикрон XББ и других измена вируса. Што се тиче нових антигенских варијанти које су се недавно појавиле, засад није могуће проверити ефикасност вакцинације Спутњиком В против њих, али се надам да ће то бити учињено у најскорије време.
Колико је вероватно избијање епидемије сличне Ковиду? И колико су Русија, ваш институт и уопште систем здравствене заштите у Русији спремни за тако нешто?

Већ смо то помињали. Нећу се удубљивати у порекло Ковида 19 пошто је то немогуће научно доказати. Други аспект вашег питања има огроман практични значај. Реч је о вакциналним конзервама, систему усмереном на супротстављање могућим варијантама инфективних болести. Научници, конкретно из Института „Гамалеја“, установили су какве епидемиолошке параметре може имати потенцијални изазивач будуће пандемије. На основу тога имамо списак 10-12 изазивача за које се праве вакцинални препарати. То ће нам омогућити да у року од месец дана разрадимо потребне вакцине како бисмо заштитили становништво, између осталог и у Србији, од вируса и могућих бактеријских инфекција.

Да ли вас брине што су Американци имали биолошке лабораторије на територији Украјине, а имају их и у Грузији?

У нашој земљи наставља да ради комисија која истражује активност микробиолошких лабораторија које се налазе дуж границе Русије а финансиране су из САД. То буди забринутост али нас и подстиче да разрађујемо вакцине за заштиту становништва од могућих изазивача инфекција. Такође радимо на савременим дијагностичким системима за контролу на границама и прелазима у нади да њихову ефикасност нећемо морати да тестирамо у пракси, мада су службе спремне на то.

Још једна опасност је ативаксерски покрет кога има и у Србији. Каква је ситуација с тим покретом у Русији и зашто је важно веровати у медицину своје земље?

Опасно је бити антиваксер пошто одрасли антиваксери наносе штету својој деци. Они их остављају без заштите од опасних болести, излажући ризику њихово здравље. Погрешно је и пропагирати идеју да дете треба да преболи неке болести да би ојачало имунитет јер болест може да доведе до тешких последица и дуготрајног имунодефицита.

У Совјетском Савезу пропаганда вакцинације почињала је од раног узраста уз помоћ цртаних филмова и образовних програма што је доприносило високом нивоу вакцинације. То је захваљујући колективном имунитету осигуравало заштиту не само вакцинисаних, већ и оних који се из медицинских разлога нису могли да се вакцинишу.

Осим вакцинације, како још можемо да се штитимо у доба када не знамо какве болести могу да нам прете?
Човечанство до данас није измислило ништа боље од вакцинације, ни на индивидуалном, ни на популационом нивоу. Наши научници у међувремену активно раде на вакцини која обезбеђује заштиту од свих вируса грипа и различитих сојева Ковида 19. Ако тај рад буде крунисан успехом то ће отворити пут за прављење вакцине против вируса имунодефицита који се у последњих 40 година веома променио и од ког до данас нема ефикасне вакцине.

Да ли је то нови руски пројекат?
Да, то је пројекат који подржава Министарство здравља Русије.