Србима „Rruga e mbarë“: Курти систематски прогони ћирилицу са Косова и Метохије

Скоро да више и нема ћирилице на путевима севера Косова и Метохије. Тек по која мала, зарђала табла са ознаком неке фирме или села, која је промакла приштинским властима и која ће брзо бити склоњена.

Јутрос, да неко неупућен крене магистралом од Јариња преко Лешка, Лепосавића и Сочанице ка Звечану закључио би да су около све сама албанска села, да нема ни српског увета. Слично је и око Зубиног Потока, ако би се кренуло путем од Јужне Митровице поред села Чабра и Вараге ка срцу Ибарског Колашина.

Јуче су на магистрали од Северне Митровице ка Звечану уклоњене старе ћириличне и постављене нове латиничне саобраћајне табле које означавају улазак, односно излазак из Звечана ка Митровици. На знаку, уз грб лажне државе сада пише да се улази у „Komunu Zveçanit“, испод је несразмерно крупним фонтом порука „Rruga e mbarë“, још испод ситним фонтом порука Србима „Srečan put“, па још испод „срећан пут“ на енглеском.

„Овако је било за време окупације 1941. године кад су окупатори исто забранили ћирилицу, причао ми је покојни отац. И сад смо окупирани, ту у и Немци, ено поред пута, односно пруге од Сочанице ка Звечану још стоје њихови бункери из 1941. и 1942. Тада су страдали наши ђедови и прађедови, очеви, сад дошло време да страдамо ми и наша деца и шта друго рећи“, прича јутрос за РТ Балкан старији мештанин Лепосавића.

Јучерашње уклањање ћириличних табли у Звечану наставак је акције коју су приштинске власти почеле средином марта ове године када су на путу од Јариња ка Северној Митровици уклоњене прве ћириличне табле са ознаком насеља.

Сведочимо општој албанизацији севера Космета

Тада је на улазу у Лепосавић уместо табле са ознаком овог места на српском језику и ћирилици постављена табла на албанском и на латиници. Исто је учињено и у месту Сочаница, у Лешку, на кружном току у Лепосавићу уклоњен је путоказ са ознаком „Рашка“ и уместо њега постављен знак на латиници – „Јариње“. И ка Бањској, истоименом манастиру, постављен је путоказ на коме је име села исписано најпре на албанском језику.

„Сведоци смо опште албанизације севера КиМ, у свим сферама живота. Латиничним таблама, ознакама на албанском они полако али сигурно бришу трагове нашег битисања овде, хоће да кажу да је ово њихово а да смо ми овде привремено, гости, да ово није наша земља, наша села и градови. Свака нова табла на албанском, свака уклоњена ознака на ћирилици нови је ујед за душу. Тешко је ово издржати, до зла бога тешко“, понавља јутрос наш саговорник из Лепосавића.

У међувремену, на мети власти из Приштине био је и велики билборд „Ово је Србија“, окачен на пешачком мосту преко магистрале у Сочаници. На улазу у Звечан уклоњен је билборд на коме су биле слике почасних грађана овог места на северу, међу њима и Новака Ђоковића, њихова имена исписана ћирилицом. На мети су биле и српске заставе, билборди са порукама на ћирилици.

Оно што се сада дешава на северу КиМ, на југу је одавно завршено. Тамо ћирилице више нема, све ћириличне табле одавно су скинуте, бачене у смеће, замењене су новим, на албанском језику и на латиници. И овде је понека ћирилична табла остала тек по забаченим селима, понегде као путоказ до неког српског манастира.

„Не само да су поскидали табле на ћирилици, него су многи топоними албанизовани и то је одавно познато. Нема више ознаке за Ђенерал Јанковић, тамо је сада ознака „Елез хан“, на латиници, Дуга Њива код Клине није више Дуга Њива него Дуга Љева…“, понавља наш саговорник, који живи у једној од енклава јужно до Ибра.

Албански градоначелници у општинама на северу КиМ убрзо по преузимању дужности променили су табле на зградама општина и ставили нове на којима су имена општина најпре истакнута албанским писмом и то у наглашеном фонту, а тек затим на српском, на латиници, као и на енглеском. На овим таблама „Косово“ је исписано као „Косова“ – латиницом, или као „Република Косова“.

Пре коју недељу, табле на албанском језику са грбом тзв. Косова постављене су и на зграде привремених органа заузете који дан раније од стране косовских специјалаца.

Табле на српском и на ћирилици истовремено скинуте су и са зграде у Бошњачкој Махали у којој је било седиште Фонда ПИО као и Канцеларије за КиМ Владе Србије.

Српски језик би и по уставу тзв. државе требало да је на „Косову“ службени као и да се равноправно користи из албански. Употреба српског језика, посебно у енклавама јужно од Ибра у међусобној комуникацији, на улицама места са албанском већином, пре ће Србима, међутим, донети невољу него што се може урачунати у неко од њихових грађанских или националних права.

Једно просто „добар дан“ у Качинику, Вучитрну, Пећи или Истоку може да се заврши провокацијама, па чак и батинама на улици. У јавном превозу, аутобусима, Србима је овде препоручљиво да ћуте као заливени.

Албанске табле без ћирилице постављене на северу су експлицитно насиље које се шири из Приштине и требало би јасно да покажу да је албанизација других процес и нова реалност.

„На крају, то је и кршење свих савршених међународних и локалних закона, који се савршено не примењују. Права су нам узета, сада се директно узима од живота, духовности и интимне посебности“, изјавио је за РТ Балкан после уклањања путоказа на ћирилици на северу КиМ, новинар и публициста Живојин Ракочевић, који живи у српској енклави Грачаница.

„Ћирилица као саставни део наше најдубље духовне, културне и друштвене интиме је уништена јужно од Ибра. У највећем броју случајева употреба ћирилице се кажњава и постала је окидач за  дискриминацију на сваком нивоу косовске власти. Ако тражите, захтевате, молите или нешто подносите на ћирилици ви сте осуђени на неуспех и игнорисање. Забрана ћирилице је корак ка албанској пројекцији слободе и ‘интеграцији’ у нову, косовску реалност. Остала је на косовској личној карти и беџу Кфора“, речи су Ракочевића.

„Укидање ћирилице тачка је на процес окупације севера КиМ. Уклањањем путоказа на ћирилици они хоће да кажу да је Звечан албански, да је Лепосавић, да је Лешак албански, Зубин Поток да је њихов, ово је страховито прекрајање историје, страховит удар на наше национално биће. Заузети свакодневним бригама за опстанак, борбом за живот, како набавити лекове, храну, испуштамо из вида, пролази нам испод ‘радара’ шта нам се у ствари дешава и чему не успевамо да се одупремо. Она табла у Звечану, порука на албанском ‘срећан пут’, порука је нама Србима да можемо да идемо и нека нам је ‘rruga e mbarë'“, каже наш саговорник, угледни Србин из Лепосавића.

„Ускоро, у то не сумњамо, неке ноћи између петка и суботе или суботе и недеље, можемо очекивати и упаде у школе и болнице, и да на објектима где нам деца уче, где се лечимо, освану табле са грбом њиховог Косова и на албанском језику. Биће то тежак тренутак, онај када се прелазе све црвене линије“, додаје.