Руски посланик: Ако Украјина нападне Русију западним оружјем дугог домета, могућ нуклеарни одговор

Одлука Запада да дозволи Украјини да изведе ударе дубоко у руској територији оружјем страног порекла могла би да натера Москву да искористи нуклеарно оружје, рекао је руски посланик Андреј Картаполов.

У интервјуу за РИА Новости у суботу, председник Парламентарног одбора за одбрану прокоментарисао је недавни предлог руског председника Владимира Путина да се измени нуклеарна доктрина земље.

Руски лидер је у среду истакао да би нова нуклеарна стратегија требало да третира „агресију против Русије од стране било које ненуклеарне државе, али уз учешће или подршку нуклеарне државе“ као „заједнички напад“ који би прешао нуклеарни праг.

Таква промена би се односила на потенцијални украјински напад на руско тло оружјем које испоручују САД, Британија или Француска.

Према Картаполову, „ако Запад да зелено светло за коришћење ракета дугог домета против међународно признате руске територије, све опције би могле бити на столу када је реч о могућем одговору“.

Ипак, приликом доношења одлуке о употреби нуклеарног оружја могу бити разматрани и други фактори, па је због тога немогуће рећи да ли ће оно заиста бити употребљено, рекао је Картаполов. Он је додао и да је та двосмисленост око Путинове објаве изазвала панику на Западу.

„Наши некадашњи партнери на Западу су се унервозили, јер је ово озбиљан аргумент“, рекао је посланик.

Украјина од западних земаља већ дуго захтева да укину ограничења на употребу оружја дугог домета испорученог из иностранства против Русије, али до сада није имала успеха. САД су у мају дозволиле Кијеву да користи оружје америчке производње за гађање циљева у Русији, али само у веома ограниченом домету, што је одлука донета као одговор на напредовање руске војске у Харковској области.

Путин је упозорио да би укидање ограничења за ударе дубоко у Русију директно укључило САД и НАТО у рат против Москве, напомињући да се Кијев ослања на америчку војску како би прецизно циљали своје мете.

У међувремену, у извештају „Њујорк тајмса“ се наводи да су америчке обавештајне агенције упозориле председничку администрацију да би укидање ограничења могло да изазове директну реакцију Москве, укључујући „саботаже објеката у Европи“ и „потенцијално смртоносне нападе на америчке и европске војне базе“.

Упркос страховима од ескалације, магазин „Политико“ је известио да се то питање „и даље разматра“ у Белој кући.