Забринути хрватски европарламентарац: Црногорци би могли постати мањина у Црној Гори

Европска унија мора да реагује како се не би угрозила независност и суверенитет Црне Горе променама Закона о држављанству, поручили су у допису високом представнику Европске уније за спољну политику и безбедност Жозепу Борељу петорица посланика Европског парламента.

Европски парламентарци из Европске народне странке (ЕПП), Михаел Галер, координатор за спољну политику, Милан Звер, Матеј Тонин, Томислав Сокол и Давор Иво Штир навели су да би законске промене, којима би се омогућило добијање двојног држављанства, могле имати „тешке и дугорочне последице “ на процес одлучивања и идентитет Црне Горе, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Овај медиј наводи да закон из 2008. из времена власти Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића предвиђа строге критеријуме за двојно држављанство као „заштиту државе од 630.000 становника“. А да су ових дана, уочи ванредних локалних избора у Подгорици, „просрпске партије“ актуелизовале ову тему.

„Посебно забрињава чињеница да би бројчано мало бирачко тело лако могло бити надјачано гласовима нових бирача, који ће то право остварити добијањем двојног држављанства“, наводи се у допису Борељу.

По чему је Црна Гора специфична у односу на друге земље, од којих су неке и чланице ЕУ, које имају двојно држављанство и преживеше га без „тешких и дугорочних последица“ то се експлицитно не наводи, али се подразумева. Због Срба и „руског света“.

У суштини, посланици ЕП су забринути да би „црногорски идентитет“, тако брижљиво негован чланством у НАТО, признањем тзв. Косова, ударима на Митрополију црногорско-приморску, могао, не дај Боже, постати српски. Или онакав каквим га је видео Петар Петровић Његош или црногорски краљ Никола Петровић.

То што су они тада видели као природно, данас се назива злогласним „српским светом“, „малигним руским утицајем“, „превазиђеним идејама панславизма“, како је то побројао у интервјуу за РСЕ један од потписника писма хрватски европарламентарац Давор Иво Штир.

Запамћен и по својим изјавама да Србија треба да плати ратну одштету Хрватској из 2017, али и есејима о дестабилишућој улози Србије у региону и њеној „пораженој политици геноцида, етничког чишћења и освајачких ратова“ како је то разлагао у „Глобусу“ 2018.

„Дестабилишућу“ улогу Србије која му се привиђала и тада у његовој визији савршене „јунајт, јунат Јуроп“, Штир види и сада у црногорском Закону о држављанству. За који његов европарламентарни и национални колега Томислав Сокол каже да би његове измене значиле да би се „власт у Црној Гори заправо бирала у Београду“.

„Огроман број људи који данас не живе у Црној Гори добили би држављанство чиме би се могао променити идентитет Црне Горе, тј. да Црногорци, у крајњој линији, буду чак и мањина у властитој држави“, забринут је Штир.

Брисел је заинтересован да Црна Гора сачува национални идентитет, прозападну и проевропску оријентацију, додаје он и са индигнацијом констатује у интервјуу за РСЕ да су „људи који су се активно противили уласку Црне Горе у НАТО, а неки били и оптужени због покушаја пуча данас део структуре моћи и власти у Црној Гори“.

Да су ти оптужени за покушај пуча ослобођени јер није било никаквих доказа за такве оптужбе, као и да је НАТО, тај мирнодопски савез, осим Србије 1999. бомбардовао без одобрења Савета безбедности УН и Црну Гору, те „ситне“ детаље Штир је заборавио да уврсти у своју анализу.

„Стратегија ЕУ је да цео Југоисток Европе, и ту Црна Гора предњачи у преговорима, буде интегрисан у ЕУ, прихватајући стандарде и вредности Европе. Против тога су концепти као што је, на пример, ‘српски свет’ који је у суштини једна имитација геополитичког концепта ‘руског света’. Европска логика је да замени старе сукобе новим облицима сарадње, који поштују дигнитет сваког народа и независност сваке државе. Русија има сасвим један други пројекат. Њима је, не само Црна Гора, можемо ту говорити и о Србији и уопште о државама Западног Балкана – монета за поткусуривање“, сматра Штир.

Колико ЕУ поштује независност сваке државе, то ваљда Србија најбоље зна: њен услов за приступање ЕУ је одрицање од дела своје територије.

Док се под европским поштовањем достојанства једног народа подразумева одређивање које држављанство треба да имају његови грађани, који од националних идентитета да одаберу (европски, наравно) и ком војном савезу смеју да се прикључе.

А Ђура ће да им опрости што их је тукао.