НАТО преко Цариградске патријаршије наставља да дроби и цепа православље – могућ притисак и на СПЦ

Евентуална забрана Православне цркве Молдавије наставак је процеса који се догађа у Украјини. Ове ће се тенденције наставити, јер у склопу рата који НАТО против Русије води у Украјини, спада и дробљење православља. Као средство за борбу, НАТО користи Васељенску патријаршију.
Овако православни публициста Владимир Димитријевић оцењује изјаву посланика у молдавском парламенту Васила Шојмаруа, који се, како је рекао, нада да ће молдавска влада на јесен у случају канонске Православне цркве Молдавије, која је самоуправни део Руске православне цркве, поступити по угледу на то како су власти у Кијеву забраниле канонску Украјинску православну цркву.

Нешто северније, у Естонији, с обзиром да је естонски парламент Руску православну цркву прогласио установом која подржава руску специјалну операцију у Украјини, Естонска православна црква морала је да из свог Устава избаци помињање Московске патријаршије. Додајмо и да се „рецепт“ који је у Украјини примењен против Украјинске православне цркве Московске патријаршије препоручује у неким круговима и за примену према Српској православној цркви у Црној Гори.

Запад ће покушати да направи хаос у Молдавији
У Молдавији око седамдесет одсто православног становништва припада Православној цркви Молдавије, док око двадесет одсто припада Бесарабској митрополији Румунске православне цркве. На питање, на који начин молдавске власти могу да забране Православну цркву Молдавије, ако се томе супротставе верници, Димитријевић одговара контрапитањем – већина верника се и у Украјини одупире, па шта могу.
„Јесте да Молдавија није у рату, али рат се спрема. Можда ће један од кључних фактора за покретање рата бити хаоскоји ће да изазову са црквом. Надам се, пошто је молдавска црква Московске патријаршије веома снажна и озбиљна, да ће пружити јак отпор. Али, ако је НАТО одлучио да искористи Молдавију у рату против Русије, они ће то свакако урадити, као и Румунију, као и све друго што могу“, сматра наш саговорник.
НАТО хушка Румунију против Русије нудећи јој територијална проширења и припајање Молдавије, а да учествује у том процесу нуди се нажалост и Румунској православној цркви.

„Надам се да ће бити разума да се то не деси, али ако неко жели да прави хаос – то је најбољи начин – удариш на цркву у којој је седамдесет посто становништва неке земље, прогласиш да је она ван закона и онда, наравно, направиш хаос. Народ се побуни, ти устанеш против побуњеника као против велеиздајника и ето хаоса. А онима који контролишу ове процесе, само је хаос и потребан“, објашњава Димитријевић.
Ово што говорим сада изгледа немогуће, али да ли је неко мислио да је изгледало могуће да ће неко да се усуди да забрани Украјинску православну цркву којој припада највећи број православних верника у Украјини, пита се он.

Са друге стране, Естонска православна црква уклонила је помињање Московске патријаршије из свог устава због административне мере власти.
„Да би опстали, они су морали да се одрекну, потпуно неканонски, Московске патријаршије. Па и украјинска црква је то урадила. Они су престали да помињу патријарха Кирила да би умилостивили Зеленског и осталу багру, али нису успели. Значи, иако су престали да помињу патријарха Кирила, ништа им то није вредело“, истиче Димитријевић.

Опасни дани чекају православље
„Присуствујемо нечему о чему сам писао још пре петнаест, двадесет година, јер су ове тенденције могле да се уоче и онда“, каже Димитријевић и додаје да су се сукоби између Московске и Васељенске патријаршије догађали још крајем Двадесетог века, када је Васељенска патријаршија покушала да преузме јурисдикцију над Естонском православном црквом.
Сукоби две цркве, заправо сежу и даље у историју, у време после Октобарске револуције, када се Цариградска патријаршија мешала у унутрашње ствари руске цркве и, како наш саговорник наводи, у њој изазивала хаос.

„С обзиром да код Фанариота постоји идеја да су они, не само први по части, него и по власти. Кад год је у свету долазило до поремећаја равнотеже, они су то користили да би постигли своје циљеве. То се дешавало деведесетих година у Естонији, када је патријарх Алексеј прекинуо општење са цариградским патријархом Вартоломејем управо због настојања Цариграда да тамо преузме јурисдикцију“, прича Димитиријевић.
Тада је компромис ипак постигнут. Међутим, сада, трагедија се огледа у томе што Запад у рату који у Украјини води против Русије чини све што може да све руске епархије ван Русије преузме Цариградска патријаршија.

„То што се сада дешава у Молдавији, наставак је процеса који је почео у Естонији, а наставио се у Украјини и који ће се даље наставити. Ми смо у веома озбиљној ситуацији и сматрам да ће у наредном периоду читаво православље доживети огроман поремећај. Оно што се дешава у Молдавији под директним је наређењима НАТО империје“, оцењује Димитријевић.
У тим поремећајима, на удару ће се наћи и Српска православна црква, која све време подржава канонску Украјинску православну цркву. Притисци на нашу цркву, као што су и на нашу државу, биће огромни, додаје он.

„Хоћу да кажем да је ситуација јако озбиљна и сматрам да би канонске цркве требало да се уједине и бране канонски поредак. Велики је благослов што је на чело Бугарске православне цркве дошао патријарх који је озбиљан човек и коме су канони јасни и који је успео да заустави продор Фанара у Бугарску православну цркву“, каже Димитријевић и додаје да је управо у Софији недавно одржан научну скуп на коме су учествовали и представници канонске Украјинске православне цркве на коме је управо и речено да се све здраве православне снаге морају ујединити.

„Ако тога не буде, православна црква ће се налазити у једном страшном процесу дробљења који је НАТО још давно одобрио. Довољно је сетити да је Карл Билт још 2014. рекао да је руско православље опасније од исламског фундаментализма. Према томе, чекају нас тешки и опасни дани“, закључује Димитријевић.

Коментаришући Шојмаруову изјаву, саветник руског патријарха, протојереј Николај Балашов рекао је да би евентуална забрана Православне цркве Молдавије довела до страшних последица по земљу, до поделе друштва и раста конфронтације.
Он је напоменуо да покушаји политичара да у сопственим опортунистичким интересима решавају питања организовања црквеног живота уместо саме цркве и верујућег народа, никада нису довели до добра.