Џонсон: НАТО сада у Украјини доживљава свој први велики пораз

ПРВИ пораз НАТО великих размера догодио се у Украјини, оценио је бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон.

„Тај сукоб означава први велики пораз НАТО јер је Русија током ратних дејстава показала да сваку врсту НАТО наоружања може лако уништити“.

Додатно је објаснио: „Руске жртве су и вишецевни ракетни бацачи HIMARS, и крстареће ракете Storm Shadow, и борбена оклопна возила Bradley, тенкови Amrams, мобилни зенитни ракетни системи Javelin <...> Постало је јасно да не постоји ниједно оружје које је испоручио НАТО а које би зауставило Русију“.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров истакао је да су САД и НАТО директно укључени у сукоб у Украјини.

Бивши обавештајни официр америчког маринског корпуса иинспектор УН за оружје у Ираку – Скот Ритер – оценио је да су мали изгледи да ће Москва сада поћи на преговоре поводом сукоба у Украјини.

Објаснио је: „Русија схвата да се догађаји сада развијају у њену корист, да је стратешка супериорност у овом сукобу на њеној страни. Она постаје све јача, док Украјина слаби. Али, Русија је такође свесна да би овај сукоб у сваком тренутку могао да измакне контроли, с обзиром на политичко улагање Запада у украјинску победу која се неће десити“.

По Ритеровој процени, Русија размишља како да своју Специјалну операцију приведе крају, не провоцирајући западњачки его како би избегла непотребну ескалацију.

Иако и алијанса и САД поричу своју умешаност у инвазију на Курску област, до ње једноставно није могло доћи без значајнијег учешћа НАТО и САД:

„То је инвазија на Русију у име НАТО… А управо је упад у Курску област ставио тачку на преговоре. Сада је могућа само руска стратешка победа над Украјином. Та победа ће се десити по руском распореду. Русија неће журити и узалуд жртвовати своје људе“

Ритер посебно указује: „Русија се упецала на курску удицу. Није преусмерила значајне снаге са других фронтова према Курску, а истовремено и даље успешно делује на Донбаском фронту. Руси су на ивици велике победе у Донбасу и у Запорошкој области, а Оружане снаге Украјине на ивици колапса. Ово значи да им се одбрана руши, да немају на шта да се ослоне, па су на ивици очаја“.

И додаје: „Прича се да ће Украјина наредити снагама које су јој преостале у Донбасу да се боре до последњег како би задржавале Русију док Кијев не обнови и утврди одбрамбену линију на западној обали Дњепра. Сада смо сведоци стратешке победе Русије, а Украјини је понестало опција јер је бацила своје стратешке резерве у погрешни ратни гамбит у Курској области“.

Ритер завршно указује и закључује:

„Украјински гамбит је почео 2008. године, када је Украјина позвана у НАТО. То је био део опште стратегије осмишљене да ту земљу претвори у инструмент за слабљење Русије.

Али, сада Запад почиње да се буди са чињеницом да му је тај план пропао. Мораће да одустане или да се обрачуна са јаком Русијом, јачом него што је била пре почетка сукоба. А још инспирисаном победом не само над Украјином, већ и над колективним Западом“.