Вакцина за рак: Каква су очекивања Бранимира Несторовића?

Путем мРНК (информациони РНК) вакцине се мења ген и у суштини се убацује нови, објаснио је за РТ Балкан др Бранимир Несторовић коментаришући то што су лекари почели да тестирају на пацијентима прву мРНК вакцину за рак плућа на свету.

Он је објаснио да је „све што је на бази мРНК – исто“.

„Идеја је да се замени тај ген који као изазива рак и да се тако спречи ширење болести“, каже наш саговорник и подсећа да је већ причао да мРНК вакцине нису вакцине већ генска терапија.

На питање шта мисли о таквој врсти вакцина, Несторовић подсећа да то није баш показало велике разултате од када је „Бајонтек“ основан у те сврхе и да до дана данашњег нису успели да направе ни једну вакцину која лечи рак, зато што је релативно мали број карцинома (10-20 одсто) генетски узрокован.

„То су углавном карциноми дојке, нешто мало карцинома дебелог црева и један мали проценат карционома плућа, али сем дојке где је тај наследни фактор висок, код њих би то можда могло да помогне, код осталих не“, истиче.

Како објашњава, информациона РНК вакцина мења структуру РНК, избацује те онкогене гене и да та терапија треба да такве гене замени нормалном варијантом.

Подсећа да је тачна теорија карцинома дефинисана 1943. године, те да је карцином метаболичка болест, који је дефинисао Ото фон Варбург, који је добио две Нобелове награде за то.

„Тако да не очекујем неки велики резултат“, рекао је подсећајући да је код нас било и кубанских вакцина које делују по истом принципу.

„До сада нема великих успеха у тестирању. То се тако појави нешто кобајаги револуционарно“, рекао је он.

Подсетимо, данас је британски „Гардина“ објавио вест да су лекари почели да тестирају на пацијентима прву мРНА вакцину за рак плућа на свету, пошто су стручњаци поздравили њен „револуционарни“ потенцијал да спасе хиљаде живота.

Клиничко испитивање фазе 1, прва студија БНТ116 на људима, покренута је на 34 истраживачке локације у седам земаља: Великој Британији, САД, Немачкој, Мађарској, Пољској, Шпанији и Турској.