Душан Челић, професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, каже за РТС да најава отварања моста на Ибру нема само симболички значај, већ представља реалну опасност за Србе. Оцењује да реакције ЕУ нису кредибилне и много више очекује од Кфора, чија су упозорења Приштини до сада можда најозбиљнија.
Главни мост на Ибру и ове недеље је главна тема на Косову и Метохији. Док приштинска страна не одустаје од отварања, званичници Београда позивају међународну заједницу да то не дозволи. Одговор Брисела и Вашингтона – та тема мора да буде део дијалога под окриљем ЕУ. Полемише се о новој рунди, али се не прецизирају детаљи.
Душан Челић, професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, рекао је у Јутарњем програму да мост има изузетно јако велику симболику, пошто су од јуна 1999. године најзначајнији сукоби долазили из правца централног моста, док је српска заједница у северном делу Косовске Митровице ту организовала своју последњу одбрану, уз конструктивну помоћ тада француског дела Кфора.
“Дакле, мост је на неки начин симбол опстанка и симбол отпора преосталих Срба на Косову и Метохији”, објашњава професор.
Али, напомиње Челић, поред тог симболичког значаја, чињеница да су ти потези од стране Албанаца долазили управо из тог правца, искуствено представља једну реалну опасност.
“Значи, није реч само овде о једном субјективном осећају Срба који живе у северном делу Косовске Митровице, него је реч о једној реалној опасности, о нечему што траје већ 25 година”, каже Челић.
Такође, додаје професор, чињеница да се то догађало у време када су Кфор и Унмик имали пун извршни мандат, док је сада Унмик малтене претворен у обичну посматрачку мисију, указује на то да су те стрепње Срба на северу данас можда још реалније.
Што се тиче могућности да Курти промени став, имајући у виду и изјаву Вјосе Османи да нико није луд да уђе у сукоб са Американцима, Челић подсећа да је Куртијева тактика иначе била тактика једностраних потеза, тако да је и сада очигледно сличан образац.
Међутим, додаје професор, чињеница је да је сада појачана конструктивна реторика, пре свега од стране Кфора, и да је веома могуће да ће Курти проценити у неком часу да такав његов потез не би одговарао, без обзира што отварање моста види као неку врсту предизборног трофеја.
Курти је наумио, према његовој оцени, да “интегрише” север без интеграција Срба, и да вага међународну ситуацију која би му била одговарајућа – пре општих избора на Косову и Метохији и пре избора у САД.
Челић, који процењује да је до краја августа најкритичнији период, указује да су студенти сада на распусту, да је у току сезона годишњих одмора, мала је флуктуација људи, и да је Курти зато тактички проценио да му сада највише одговара да повуче такав потез.
Што се тиче мера које Брисел предузима против Приштине, Челић оцењује да је ЕУ нажалост показала да њена упозорења нису кредибилна и да је реакција Уније почињала и завршавала вербално, и верује да ће тако бити и овог пута.
“Ја много више очекујем од међународних безбедносних снага, односно Кфора, односно НАТО пакта, који има водећу улогу у овим снагама. Ми смо ових дана могли да сведочимо релативно озбиљним вербалним упозорењима од стране Кфора, до сада можда најозбиљнијим”, наводи Челић.
Чињеница је, истиче, да Приштина данас систематски угрожава људска права Срба на Косову и Метохији, нарочито на северу.
“Чини ми се да не бих био престрог ако бих тај систем поредио са неком врстом апартхејда, овде се ради заправо о једној системској дискриминацији на етничкој основи”, закључује Челић, уз поруку да Србија треба више да брине о Србима на КиМ и да та подршка буде институционална.