О. Дарко Р. Ђого: Кроз руску књижевност, руски народ је обнављао памћење о свом идентитету

Осмо вече фестивала “Ауто(р) на корзу” испраћено је темом “Никшић у коме говоримо је полис, наш сусрет дијалога аутора и полиса” о којој је говорио протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ристов Ђого подсјећајући на самом почетку да је Никшић био и остао савршена мјера једног полиса који има могућност и жељу да буде фокална тачка српске културе у овом дјелу наше отаџбине.

“Претјерано велика заједница чини човјека малим и незнатним, аспстрахује га, човјек се губи као исувише незнатан дио цјелине, он не може више да се разазнаје у том непрекидном односу човјека као личности и полисне заједнице као онога што изграђује човјека као зон-политикон”, говорио је проф. Ђого додајући да, са друге стране, претјерано мала средина не дозвољава да у односу са другим људима практикујемо брушење одређених врлина.

Проф. др Ђого је вече посебно посветио питању хришћанских слојева у савременој руској књижевности.

“Савремену руску књижевност бих одредио као књижевност друге половине 20. и почетак 21. вијека. Са једне стране нам се чини да хришћанске слојеве у ранијој руској књижевности познајемо и изнад сваке сумње они јесу боље освијетљени. То су неки књижевни хронотопи које углавном усвајамо кроз неко елементарно образовање и васпитање”, истакао је проф. Ђого.

Овом приликом указао је на то да је у савременом образовању, нажалост, Достојевски сведен на једно поглавље неког од великих романа у гимназијама, док је у стручним школама сведен на избор, за разлику од времена када су “Браћа Карамазов” и “Злочин и казна” били дио обавезне литературе за добијање позитивне оцјене.

“Тај дио нам се чини познатим и на њега бисмо се реферисали само као неке тачке на којима можемо да одредимо хришћанске слојеве у савременој руској књижевности”, истакао је проф. Ђого износећи тезу да, иако је у руској савременој историографији и политиколошкој теорији често наглашавано да је крајем 20. и почетком 21. вијека руски језик био доминатна одредница ознаке савременог националног идентитета, можемо видјети да су идентитетски процеси у овом раздобљу порекли једно такво схватање, те да руски језик није успио да сачува јединство руског народа, преноси РТНК.

“Руска књижевност, што је парадоксално, неупоредиво више него руски језик по себи је на неки начин била она нит за који се руски идентитет доминантно као културолошки феномен, а тек послије као политички и политиколошки феномен, одржао кроз најтамније дјелове епопеје руског народа са краја 20. и почетком 21. вијека”, навео је проф. Ђого пођећајући да је у времену деведесетих година, када се сломило све што под историјом није могло опстати, “једино руска књижевност као трајни збир руских знања послужила као подсјећање на златни вијек руског народа и државе”.

Идеолошки диктум у вријеме Совјетског савеза је, према ријечима проф. Ђога, умногоме утицао на брисање националних кордината и једини пут који је водио у дјелове прошлости који нису били заблуда јесте књижевни, који је посебно захваљујући Достојевском и Пушкину, помогао руском народу да освјести своју националну припадност.

„Да није било Пушкина од 1990. до 2006. године, када су се почели појављивати елементи државности са којима неко може да се идентификује, без Пушкина и без Достојевског, Руса не би било”, казао је проф. Ђого.

На почетку вечери модераторка, књижевница Милица Бакрач, подсјетила је присутне на богату биографију протојереја ставрофора проф. др Дарка Ђого, који је рођен у Сарајеву, а дипломирао, магистрирао и докторирао на Духовној академији (ПБФ) Св. Василија Острошког. Области истраживања проф. Дарка Ђога обухватала су Свето писмо Новог завјета, Упоредну догматику и савремну мисао, Црквену историју помјесних Цркава, Српску црквену историју, Руску црквену и културну историју и Хришћанску теологију и политичку теорију и праксу.

Проф. др Ђого аутор је бројних монографија и радова међу којима су “Холистичка философија свечовека код владике Николаја Охридског I Жичког”, “Јелинска космологија у Оригеновом систему”, “Одељци о Слузи Господњем у књизи пророка Исаије”, “Појам еикон код Оригена”, “Теолошки погледи”, “Православље и савремени ерминевтички методи”, “Аријанска онтологија” и многих других.

Манифестација “Аутор на корзу” одржава се у организацији Удружења издавача и књижевника Црне Горе.