Ратно стање држи кијевски режим на власти

Крај сукоба у Украјини означио би крај актуелног кијевског режима и то је разлог због кога украјински председник Владимир Зеленски и његов шеф кабинета и сива еминенција Андреј Јермак не желе да склопе мир са Русијом и коначно зауставе крвопролиће, тврде експерти.
Другим речима, одлучност Кијева да настави сукоб са Русијом без обзира на цене и последице говори о томе да о миру за сада нема говора. Томе у прилог иде и Јермакова последња изјава да украјинско руководство тренутно не види смисао за мировне преговоре са Русијом.
Иако Зеленски у последње време све чешће истиче потребу за преговорима са Русијом, стручњаци су убеђени да је то био његов покушај да обмане Москву. Другим речима, рат је једино што га држи на власти, упркос истеку мандата.

„Они ни раније нису видели смисао преговора, чак су отворено изјављивали: ‘Ми износимо идеју о преговорима, јер је то од нас тражио Запад’. Односно, после ‘мировног самита’ од њих је тражено да не одбију преговоре, барем у јавној сфери. Они су урадили то што је од њих тражено, а у ствари нису хтели те преговоре. За овај режим је ратно стање она средина у којој он може да преживи”, истиче Спиридон Килинкаров, бивши посланик Врховне раде и члан покрета „Друга Украјина“.
Док је Зеленски ових дана говорио о томе да је већ ове године потребно припремити базу за закључење мира са Москвом, Јермак изјављује да Украјина није спремна на територијалне уступке и да неће пристати на нове Минске споразуме.
Он каже да могућност позивања Русије на другу конференцију о регулисању украјинске кризе не треба тумачити као почетак преговарачког процеса и износи одређене услове за примирје.

Британци криви за пропаст преговора
Кијев захтева повратак свих „окупираних“ територија и враћање на границе из 1991., гаранције безбедности, репарације и кажњавање „ратних злочинаца“. Осим тога, тражи обезбеђивање гаранција суверенитета, повратак свих затвореника и деце, као и нову безбедносну структуру у Европи.
Јермак је ово назвао „обновом територијалног интегритета” Украјине.
„Крај рата значи крај њихове власти и зато они неће улазити ни у какве преговоре. Што дуже рат траје, то је за њих боље – и за Јермака и за Зеленског. Дакле, немогуће је очекивати од њих било какве преговоре и прекид сукоба. Другим речима, са Зеленским, са Јермаком и овим режимом, генерално, не може бити преговора. Све остало је илузија“, каже Килинкаров.

Он оцењује да преговори можда и могу да почну, али не могу бити завршени све док су они на власти.
„Прво, имамо посла са људима сумњивог легитимитета и о чему се онда са њима може разговарати? Какве документе можете потписати и какви преговори се могу са њима водити? Дакле, неопходно је демонтирати овај режим, поново га успоставити и онда можемо о нечему да причамо. Сада не видим смисао да се са њима разговара о било чему“, додао је Килинкаров.
Раније је и Михаил Подољак, саветник шефа кабинета Зеленског, коментаришући напад Оружаних снага Украјине на руски регион Курска, рекао да би ова ситуација могла да побољша позицију Кијева у могућим преговорима са Москвом.

Подсећајући на улогу Сједињених Држава и Велике Британије у овом сукобу, Килинкаров истиче да су Британци против преговора, док руски експерти такође сматрају да је Лондон још једном одиграо своју улогу у стварању препрека за могуће преговоре за решавање сукоба у Украјини. Јер, треба се сетити да је бивши британски премијер Борис Џонсон, још на почетку сукоба, у пролеће 2022., осујетио мировни споразум између Москве и Кијева.

„Идеја коју Подољак износи о томе да је потребно појачати притисак на Русију како би онда направила уступке заправо није његова идеја. Он добро познаје руски народ, он зна руску власт и јасно му је да је то немогуће. Дакле, то није његова идеја, а то може бити идеја украјинских западних партнера који сматрају да је на тај начин могуће натерати Русију да преговара. Заправо резултат ће бити дијаметрално супротан“, каже Килинкаров.

Према његовим речима, постојали су одређени предуслови за улазак у неку врсту дијалога, али због провокација и напада Украјинаца на Курску област то губи сваки смисао. Са кијевским режимом у таквим условима „нико неће сести за преговарачки сто“.
Очигледно је да је кијевски режим спреман да ратује „до последњег Украјинца“, а томе у прилог иде и чињеница да је реакција кијевског режима изостала на јунски предлог руског председника Владимира Путина да се прекину борбе и успостави мир.