Да ли је Зеленски заиста спреман за мир

Tренутно нема политичке воље за мир ни у Кијеву ни на Западу, тако да су изјаве Владимира Зеленског о томе да је већ ове године потребно припремити базу за закључење мира са Русијом – празне речи.
На такву промену реторике утицала је ситуација на фронту која се лоше одвија по украјинске снаге и његов пад рејтинга, а крајњи циљ је замрзавање сукоба, оцењују руски експерти.
„За сада су ово празне речи, јер ту нема реалних и конкретних предлога. Зеленски говори о преговорима са Русијом прилично неодређено. Прво, зато што је сам себи забранио преговоре. Друго, јасно је да на потенцијалним преговорима не може бити говора о било каквим границама Украјине из 1991. године. Треће, ако дође до преговора то не значи да ће у њима директно учествовати и председник Украјине коме је истекао мандат и који нема неопходан правни легитимитет да данас представља Украјину и украјински народ“, каже руски политиколог Иван Мезјухо.

Ситуација на фронту и успеси руских снага приморавају Зеленског да говори о миру, али он није спреман за преговоре, подвлачи политиколог.
„Генерално, с једне стране, примећујемо очигледну, иако постепену, промену у реторици Владимира Зеленског, а то је последица тешке ситуације украјинских оружаних снага на бојном пољу. С друге стране, и даље видимо да се Зеленски игра речима, јер нису поткрепљене реалним иницијативама. Да је он заиста баш сада био спреман за преговоре, онда буквално пре неки дан не би се хвалио са наводно добрим вестима о Ф-16 и испорукама тих авиона Украјини“, каже Мезјухо.
Осим тога, Зеленски је пре само неколико дана рекао да „рат са Русијом мора да се заврши под украјинским условима и да верује да је могуће применити украјинску формулу мира“, што предвиђа капитулацију Русије, на шта Москва никада неће пристати.
Кијев жели замрзавање сукоба

Руски експерт Иван Лизан сматра да изјаве Зеленског о његовој спремности да започне мировне преговоре и припреми „реалну основу за праведно окончање сукоба“ већ ове године не значи да заиста жели да заустави сукоб, већ могу бити маневри за остваривање других циљева.
„Не знам шта он подразумева под ‘реалним основама’. Реалност је оно што се дешава на бојном пољу. Међутим, Кијев категорички није спреман да призна губитак територија“, каже Лизан.
По мишљењу аналитичара, Кијев је схватио да неће моћи да изађе на границе из 1991. године, па сада настоји да замрзне сукоб.
„Судећи по свим овим декларативним изјавама, за сада је њихов максимални задатак да замрзну сукоб на садашњој линији фронта да би се онда, после неког времена, реванширали. Русија се томе категорички противи. Све остало је замазивање очију и празне речи, што служи за играње дипломатских игара. Сада сматрају да је ‘праведно’ замрзнути сукоб, али ко ће им дозволити да спроведу ово замрзавање, узимајући у обзир крајње лоше искуство првог и другог Минског споразума?“, закључио је Лизан.

Подсећања ради, Кијев и колективни Запад нису намеравали да реализују мировне Минске споразуме, него су искористили то време за наоружавање Украјине западним оружјем, док је Запад истовремено игнорисао све злочине кијевског режима у Донбасу и у Украјини. То су касније потврдили и западни званичници, међу којима и бивша немачка канцеларка Ангеле Меркел, која је казала да су Мински споразуми потписани како би Украјина имала времена да ојача.
Када и како ће се завршити сукоб у Украјини

Руски експерти истичу да Кијев све чешће говори о спремности за дијалог са Русијом, између осталог, и зато што је у украјинском друштву све више оних који се залажу за преговоре.
„Заправо, он покушава да некако оцрта своју политичку позицију које је веома компликована, јер је управо он недавно говорио о границама из 1991. године, говорио је и о немогућности преговора са Русијом и са Путином лично и још много тога и сада, под притиском својих западних ментора, принуђен је да промени реторику и прича о надама везаним за други мировни самит, који би требало да буде одржан пре новембра, али је сада већ очигледно да ће бити касније. Он грчевито жели да види Русију тамо“, каже руски политиколог Александар Асафов.
Експерт подсећа да је руски председник Владимир Путин још почетком јуна изјавио да ће Зеленски вјероватно бити украјински лидер још само годину дана, након чега ће га се његови амерички партнери отарасити.
„Та изјава је заснована на одређеним информацијама, а не само на претпоставци… И са ове тачке гледишта, Зеленски схвата да је, као прво, он нелегитиман и да је заправо узурпирао власт, чиме му се заправо затвара могућност да учествује у било каквим преговорима, осим у онима које ће сам креирати у виду, под знацима навода, мировног самита, у виду некакве конференције уз учешће Русије“, каже Асафов.

Експерти истичу да Зеленски једино што још може да уради јесте да одмах поништи декрет о забрани преговора, који је лично потписао, док Москва упозорава да ће услови за украјински народ бити све тежи ако њихова земља буде дуже чекала на улазак у мировне преговоре.
Асафов истиче да је проблем и у томе што Кијев наводно припрема основу за окончање сукоба, али неодговара на услове Москве.
Русија се увек залагала за мирно, политичко и дипломатско решење сукоба у Украјини и више пута је предлагала иницијативе за прекид ватре. Путин је истицао да би уз спремност Кијева и Запада дошло би до моменталног прекида сукоба и почетка преговора, али „за сада није било одазива са украјинске нити западне стране“.
Русија се залаже за потпуно и дефинитивно окончање борбених дејстава, а руски услови за почетак преговора су потпуно повлачење украјинске војске из ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области, као и спремност Кијева да се одрекне намера да уђе у НАТО.