Зашто се у Јапану сећају Хирошиме али не и кривца за смрт стотина хиљада људи

У Јапану постоји свест о томе ко је крив за погинуле у Хирошими и Нагасакију али без упирања прстом у америчку страну, док Америка остаје доследна у негирању свог злочина. Јапан радије ставља нагласак на опомињање света да се нуклеарно оружје никад више не употреби, каже професор Драгана Митровић.
У говору посвећеном 79. годишњици од нуклеарног бомбардовања Хирошиме јапански премијер Фумио Кишида уздржао се од помињања улоге САД у овом трагичном догађају који је задесио недужне јапанске цивиле у овом граду у Другом светском рату 1945. године, али је зато парадоксално говорио о „нуклеарној претњи од стране Русије“.

Акценат на сећању а не на кривцу
Професор Факултета политичких наука др Драгана Митровић, директор Центра за студије Азије и Далеког истока, истиче да иако је познато да су се амерички председник и британски премијер још 1943. године договорили да ће Америка бацити атомску бомбу на Јапан, Токио се данас труди да садржај, којим се кроз разне церемоније обележава овај трагични догађај, буде више обојен сећањем на жртве и пацифизмом.

„Нагласак је на опомињању света да се нуклеарно оружје никада више не употреби. Избегава се и ретко и готово никада се у тим церемонијама не именује ко је бацио бомбе и зашто иако је то јасно из историјске поставке и свега онога што сваки Јапанац зна, али и сви људи на свету који желе да знају зашто се и шта догодило. Знају, упркос званичној пропаганди и причи коју су САД и њихови савезници ширили после Другог светског рата,“ објашњава Митровићева.
Она напомиње да у Јапану наравно постоји свест о томе али се не упире прстом у америчку страну. С друге стране, додаје Митровићева, Америка остаје доследна у негирању свог злочина, јер ниједан досадашњи амерички председник који је био у посети Јапану није отишао да се се поклони сенима погинулих у ова два града.

Без америчког извињења
„Ниједан амерички председник није признао злочин а још мање се покајао иако се у мемоарима америчког председника Харија Трумана одлука о томе да се баци атомска бомба назива „најлакшом одлуком коју је икада донео“. Дакле, видимо који је то изопачени ум и начин гледања на чињење таквог зла када је у непосредном удару убијено више од стотину хиљада људи док је стотине умирало касније од последица тог удара,“ подсећа наша саговорница.
Митровићева каже да Јапан веома држи до сећања на овај догађај и да се то преноси са генерације на генерацију.

„Кроз јапански образовни систем се и те како води рачуна да младе генерације знају о томе шта се догодило. Организују се сусрети са преживелима којих, ето, још увек има а све са циљем да се објасни колико је ужасно нуклеарно оружје и његова употреба и, наравно, да би они неговали сећање на то велико страдање, пре свега јапанских цивила у Хирошими на коју је бачена бомба 6. августа 1945. Године а 9. августа на Нагасаки,“ каже наша саговорница.

Она такође наглашава да јапанска влада због специфичности геополитичких околности није међу земљама које се противе поседовању нуклеарног оружја, иако јапански Устав забрањује Јапану да има то оружје.

Америчка војска на јапанском тлу
„С друге стране, америчка војска на јапанској територији свакако поседује нешто од нуклеарног оружја данас,“ каже Митровићева али и додаје да је, и поред тога, у Јапану веома раширен пацифизам.
Професорка јапанологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду Кајоко Јамасаки, песникиња и књижевна преводилац, каже да не жели да говори о политичким аспектима већ да се на годишњицу бомбардовања Хирошиме треба концентрисати на сећање на саме жртве и поруку коју они шаљу.
„Свако сећање треба да буде везано за људско осећање, да сетимо свих тих недужних жртава. Друга ствар је та што људи у свету нису свесни колико је то огромна трагедија не само за Јапан већ је то опомена за све људе било где на свету. На жалост , технологија је тако напредовала да неке државе имају много јаче атомске бомбе са којима можемо да уништимо не једну земаљску куглу већ неколико,“ каже Јамасаки.

Како истиче, људи треба да схвате да оружјем не може да се реши ниједна политичка ситуација, али на жалост у свету се воде ратови.
Опомена целом свету
„Ја бих желела да овај трагични дан буде свима нама опомена и да се сетимо да невине жртве увек настрадају у било ком рату. Друго, атомска бомба је унапређена и морамо да будемо врло тога свесни. Иначе, и Хирошими постоје два музеја, један је спомен музеј у коме се могу видети експонате који су веома потресни. Рецимо, троцикл који је изгорео а отац малог дечака чији је то троцикл био поклонио га је том музеју,“ каже наша саговорница.

Други музеј је, објашњава Јамасаки, јесте музеј у коме се налази све што је везано за атомску бомбу и страдања од ње.
„Пре неколико година сам посетила тај музеј и у сећање ми се урезала мала плава хаљина са цветним мотивима коју је носила нека девојчица која је имала само две године и неколико месеци када је настрадала. То је један од музеја који комплетно говори о апсурдности свега што се догодило,“ прича она.
Присећа се и потресне приче једне преживеле жене која може да се у оквиру видео сведочења послуша у том музеју и која је дан када је пала бомба упоредила са сликом пакла који постоји у будистичком манастиру недалеко до овог града.

САД једине у историји примениле нуклеарно оружје
Иначе, САД су једина земља у историји која је користила нуклеарно оружје у оружаном сукобу. 6. августа 1945. амерички ратни авион Б-29 бацио је атомску бомбу изнад Хирошиме, убивши до 126.000 људи, углавном цивила. Још једна нуклеарна бомба је детонирана изнад Нагасакија 9. августа, убивши до 80.000 људи. Разорни напади навели су Јапан да се преда савезничким силама недељу дана касније, чиме је окончан Други светски рат.

Током свог обраћања током церемоније у Меморијалном парку мира у Хирошими у уторак, Кишида је присутнима рекао „На данашњи дан пре 79 година, атомска бомба је лишила живота више од 100.000 људи. Она је претворила град у пепео и немилосрдно лишила људе снова и светле будућности. Чак су и они који су избегли смрт претрпели тешкоће које се не могу описати.”
Међутим, премијер није директно рекао која је држава одговорна за напад на град нуклеарним оружјем и изазивање таквог „разарања и људске патње“.
„Као једина земља која је искусила ужас нуклеарног разарања у рату, Јапан има мисију да… стално повећава напоре ка остварењу света без нуклеарног оружја“, рекао је он.
Цео говор је имао доста сличности са обраћањем јапанског премијера пре годину дана, а у коме се САД такође не помињу.
Токио је савезник Вашингтона откако су Американци након бачених нуклеарних бомби окупирали територију Јапана и написали устав те земље.