Џон Александрович Шемјакин: СПАСИБО ПЈЕРДЕКУБЕРТЕН

Нaс на Олимпијаду нису пустили.
Зато смо ми добри. И традиционални. И хетеро-непогрешиви.
А да су нас пустили, ми бисмо тамо у колонама марширали.
Ма какви ми – наши уважени представници. Са заставама моје земље. Половина њих били би или војна лица или чланови владајуће партије.
Морамо знати границе наше доброте.
Нажалост.
Земља није у рату. Ратује народ, и то не сав. Ми просто чекамо победу. Таква је наша позиција.
Зато смо ми добри, све док нас не пусте у сву ту гнусобу.
Прави тест наше вредности почеће кад будемо позвани на тај скуп.
Па ћемо онда видети.
Укратко, хвала том чудном олимпијском пјердекубертену.

P.S. Да сам ја на месту Запада, не бих нас хомогенизовао тоталном гвозденом завесом, него бих провоцирао унутрашње сукобе кроз мудро дозвољавање приступа неких Московљана свему што желе. Не као што је сад, заобилазно. Него директно, званично. Добродошли, изволте! У име човечанства!
И тако – за једне каша са хељдом и свињетином из конзерве. А за друге – Италија, језеро Комо.
И Запад ће то ускоро почети да ради.
Јуче сам то изгатао у картама.

(t.me/s/gillshem; превео Ж. Никчевић)