Како је Аљбин Курти за две године север КиМ претворио у још један српски гето на Косову

Пре десетак дана радници једне косовске фирме уз асистенцију полиције поставили су сигурносне камере на дну шеталишта у Северној Митровици, односно одмах поред кружног тока између шеталишта и главног моста на Ибру који је и даље отворен само за пешачки саобраћај и чије отварање и за саобраћај моторних возила челници тзв. Косова увелико најављују. Камере су постављене и на углу улица Влада Ћетковића и Колашинска.

Раније пролетос камере које контролише косовска полиција, односно безбедносне службе постављене су и на другим кључним локацијама у граду, од трга код споменика кнезу Лазару, на раскрсници код Техничке школе, код аутобуске станице. Из косовске полиције у априлу је саопштено да је у плану да север КиМ до краја године, укључујући и постојеће, буде покривен са око 200 сигурносних камера за „безбедност грађана и надзор“.

Камере, полицијске патроле, контроле и претреси

Уз безбедносне камере које снимају сваки корак грађана, улице Северне Митровице, рецимо, свакодневно су под контролом бројних патрола како саобраћајне полиције, тако и специјалних снага. Већ месецима Србима из Северне Митровице готово је немогуће да прођу возилом од улаза у Митровицу из правца Звечана улицом према споменику кнезу Лазару или према раскрсници код Техничке школе, према Сутјеској улици или према аутобуској станици, кроз Бошњачку махалу, па и путевима изнад центра према Малом Звечану, Сувом Долу а да не налете на неку патролу као и да заустављање не буде завршено отварањем гепека, претресом… Патроле су свакодневно код некадашње НИС-ове пумпе, код споменика кнезу Лазару, на раскрсницама код ТШ, на кружном току код аутобуске станице, код капије „Трепче“ према Звечану, на Малом Звечану, у Бошњачкој махали, Колашинској…

Слично је и у Звечану, Зубином Потоку, Лепосавићу. Патроле, контроле, претреси, камере… На пункту код Бистричког моста контроле често током дана обављају приштински специјалци… Код Сочанице, Дрена, у Лешку, код цркве у Лепосавићу, на улазу у Зубин Поток свакодневно на више локација су радари…

Слике путева на северу КиМ, градских улица са патролама, специјалцима, шлемовима, панцирима, дугим цевима, џиповима, само су огледало севера Косова који се полако али и сигурно, понављају Срби, претвара у још један српски гето на Косову. Већи од Грачанице, Лапљег Села, Бабиног Моста.

„Обруч не само да се стеже него је већ затворен. Нама се на северу у последњих годину и по дана, од масовног ноћног упада приштинских специјалаца преко моста у Бошњачкој махали у зиму 2022. на 2023. годину, од распоређивања њихових снага широм града, стављања Митровице у обруч, догодило оно што се на југу у српским срединама догодило одмах после рата“, с горчином, али и тугом каже за РТ Балкан један од Срба из Северне Митровице.

„Ми се сада навикавамо на оно на шта су се наши сународници на југу навикли пре 20 година. На патроле под кућним прозором, дуге цеви, сталне контроле, претресе, на ситуацију да не можемо ни до продавнице, до комшије а да нас не сниме камере, да не прођемо поред униформисаних људи који не говоре наш језик. Да не употребим неке теже речи, хтели да признамо или не, и ми на северу већ смо само још један гето за Србе на Косову. Доживели смо судбину нашег народа с југа. Најгоре од свега јесте што се на све ово навикавамо и што све ово постаје наша свакодневица“, додаје он.

Живот без динара, отимање земље Србима, приштинска документа

С друге стране, Срби на северу КиМ, полако али сигурно привикавају се и на живот без динара чија је употреба забрањена почетком године. Најављеног решења и даље нема, а Срби, да би подигли своје плате и пензије, морају или до административних прелаза где су постављени банкомати или до Рашке, Врања или Куршумлије, да тамо подигну динаре, претворе их у евре а онда се врате својим кућама. У међувремену, затворене су експозитуре Поштанске штедионице, затворене су НИС-ове пумпе, и то је нова стварност на северу КиМ.

„Војне и полицијске базе постављене од Јариња, преко Бистричког моста, према Брњаку, у Горњем Јасеовику, углавном на земљи Срба староседелаца, отимање земље за градњу објеката па накнадно озакоњење тих незаконитих потеза, више нико и не помиње. Те базе биле су само основа, темељ за касније упаде специјалаца и за стављање ове територије под пуну контролу косовске полиције. Укидања таблица са ознакама градова на Косову, приморавања људи да узму косовска документа, личне карте, возачке, више се нико и не сећа. Да не помињем административне прелазе, инсталирање косовске полиције и царине на Јарињу, Брњаку. Корак по корак, пузајућом тактиком Куртија, ми Срби стигли смо овде где смо данас“, наставља наш саговорник из Северне Митровице.

Део притиска на Србе су и стална хапшења, најаве спискова за притварања, оптужбе за ратне злочине, у последње време све чешће и за „угрожавање уставног поретка“, „нападе на лица под заштитом међународне заједнице“, „хулиганизам“, односно за учешће на протестима и барикадама последњих година.

Општинама на северу од маја прошле године управљају Албанци, зграде локалне администрације и даље су под контролом полиције, запослени Срби не могу на радна места. Од избора на којима би Срби преузели локалну администрацију нема ни трага ни гласа. Албански градоначелници изабрани са по пар десетина или стотина гласова остаће на својим местима до краја мандата.

Дуже од годину дана у продавницама на северу нема робе из Србије, млека, сухомеснатих производа, хемије, већ су ови производи замењени робом из Северне Македоније, Албаније, Хрватске, Словеније.

У Хрватској „Олуја“, на Косову тихи прогон

У међувремену, више српских манастира на југу проглашени су католичке, за албанску културну баштину, стигли су позиви да се сруши споменик на Газиместану. Настављено је и с рушењем споменика на српским гробљима на југу, преорано је старо српско гробе у Северној Митровици… Косовски „историографи“ открили су да је цара Мурата на Косову пољу убио млади Албанац… Стижу једна по једна пресуда Србима за „ратне злочине“, у Гојбуљи некад српском селу код Вучитрна, осванули су графити УЧК и поруке да је убица српског полицајца у Лозници херој.

На путевима на северу саобраћајнице, имена села и градова означени су на латиници и на албнаском језику, ознаке на ћирилици, на српском, су скинуте и однете. Изнад јужног дела Митровице постављен је знак УЧК који се види и из северног дела града. Приштински министри, мало-мало па испијају кафу у Северној Митровици под заштитом тешко наоружаних специјалаца.

„На северу се увелико обнављају куће за Албанце повратнике, Срби с југа протерани за време погрома 2004. године или раније своја имања и куће често не могу ни да виде, а да о повратку и не говоримо. Сирене на згради у центру Северне Митровице које су нас годинама позивале на отпор, које су служиле да људе обавесте да се нешто ванредно дешава демонтиране су и однете“, каже један од наших саговорника са севера.

Тако изгледа рам у коме већ неколико година живе Срби на Северу. Видљиве су и последице.

„Голим оком већ се види да је у градовима на северу све мање народа. Шеталиште у Северној Митровици које је некад било пуно народа, живота, младих људи са децом, сада ни приближно не изгледа као пре само три-четири године. Колико је људи у међувремену отишло а колико остало видеће се већ 1. септембра кад ђаци крену у школу. У нашим зградама, насељима, улицама, не видимо да малтене током ноћи нека породица једноставно оде, спакују се људи и више их нема“, прича наш саговорник из Северне Митровице.

И додаје:

„Није ово никакво ширење дефетизма, ово је стварно стање. Видимо шта се са нама ради, шта се дешава, видимо намере Приштини, разумемо њихову тактику коју спроводе полако али сигурно. Оно што је у Хрватској завршено ′Олујом′ овде се спроводи тихо, сталним притисцима, држањем људи у неизвесности, сталном страху од хапшења, у бригама за сваки нови дан, за будућност наше деце. Овде ′Олуја′ више није потребна, ово ће, не да се бојим него сам уверен, трајати све док и на северу, као и на југу, број Срба не постане статистичка грешка“, тешке су речи Срба, наших саговорника са севера КиМ.