Тумане – 100 година велике српске светиње

Манастир Тумане, недалеко од Голупца, датира из 14. вијека. По предању, задужбина је Милоша Обилића, а кроз вијекове дијелио је судбину свог народа. Манастирско братство, заједно са бројним вјерницима, прославило је храмовну славу и вијек од освећења туманске цркве.

– Црква је рушена у вријеме Турака у два наврата и обнављана, ово је трећи храм на првобитним темељима и овога дана прослављамо стогодишњицу његовог освећења – каже архимандрит Димитрије, игуман овог манастира.

У овој цркви чувају се велике светиње, међу њима чудотворна икона Богородице Курске, дио моштију светог Нектарија Егинског и мошти туманских чудотвораца Зосима и Јакова.

– У манастирској цркви чувају се мошти Светог Зосима Синаита Чудотворца, монаха-исихасте из времена светог кнеза Лазара, прослављеног као великог помоћника народа Божјега, и мошти Светог Јакова Новог, ученика Светог владике Николаја, великог мисионара и подвижника нашега времена – наводи архимандрит Димитрије.

Свакодневна су свједочења о чудима и чудесним исцјељењима у манастиру Тумане, у који људи долазе тражећи духовни мир, утјеху или изљечење. Многи стижу и из Републике Српскењ.

– Манастир Тумане је велика светиња, била сам овдје прије двије, три године и пуким случајем имала сам инфаркт и свети Зосим и Јаков су ме, да кажем, спасили. Дођем кад год је могуће, да им се помолим, да им се захвалим што су ме оставили у животу – каже Гордана Черек из Брода.

И Рускиња из београда, Ирина Иванов долази сваке године у Тумане на овај дан.

– То је велика светиња за нас, за цијелу породицу, овдје имамо лијеп осјећај да смо дио нечег великог и једног – каже Ивановаљ.

У манастир Тумане долазе Срби из Словеније, Аустрије, Француске и других земаља. Све их сабира ова светиња, која је слика и огледало вјере српског народа. Ускоро ће се испред манастира завијорити и застава Републике Српске, као симбол љубави и српског заједништва.