Немачка и Србија: Од геноцида до литијума

Време је за преобликовање односа, изјавио је председник Србије Александар Вучић за немачки „Ханделсблат“ говорећи о односима Београда и Берлина.

То је био одговор на новинарско питање о томе како мисли да превазиђе недавне „трзавице“, као на пример то што је немачка влада последње изборе у Србији оценила као нерегуларне или што је упозорила Београд да не ескалира ситуацију на Космету. Председник Вучић одговорио је да је очигледна лаж да су избори били нерегуларни, а да по питању КиМ постоје разлике у мишљењима. Али, сада је време за преобликовање односа.

У то име, у Београд сутра долази немачки канцелар Олаф Шолц, а најављено је и потписивање Меморандума о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама који ће парафирати представници српске владе и потпредседник Европске комисије Марош Шевчович.

Портпарол немачке владе изјавио је раније да иза посете стоји одрживо копање литијума, док је Вучић јуче новинарима у Лондону појаснио да се у споразуму не помиње литијум, али и да нема шта да се крије и да ће се све у вези с тим „фанфарама“ објављивати.

Данас је председник Вучић, који се још увек налази на самиту Европске политичке заједнице у британској престоници, на свом инстаграм профилу објавио да је имао срдачан сусрет са Шолцом.

„Видимо се ускоро у Београду“, поручио је он.

Ставу немачке владе о изборима у Србији и ситуацији на КиМ, на које је подсетио немачки „Ханделсблат“ указујући на то да односи две земље нису били најбољи у последње време, треба додати и ангажовање Немачке око резолуције о Сребреници.

Председник Вучић је средином априла рекао за телевизију Пинк да је предлог резолуције о Сребреници идеја Немачке коју су подржале најмоћније чланице НАТО-а. У наредним данима и недељама у више наврата је истицао да се на земље чланице Генералне скупштине Уједињених нација врше страховити притисци да гласају за резолуцију, али да ће Србија, ма колико мала, уложити све дипломатске напоре да исход гласања не буде онакав каквом се Запад нада.

Резолуцију су, подсетимо, предложиле Немачка и Руанда и она је усвојена у ГС Уједињених нација, а за документ су гласале свега 84 државе, док је 107 било против или уздржано.

Пре самог гласања 23. маја, трајало је интензивно дипломатско лобирање Србије против усвајања резолуције, а Вучић је крајем априла из Њујорка, где је путовао баш тим поводом, објаснио да су „коловође“ које гурају резолуцију Немци и да сами воде кампању за њено усвајање.

„Американци одлично знају да усвајање резолуције представља кршење Дејтонског споразума јер нема сагласности сва три народа Босне и Херцеговине, и зато су пустили Немце које баш брига за Дејтон“, рекао је тада Вучић.

Два дана пред гласање у ГС УН, Вучић је упозорио да је подношењем резолуције о Сребреници отворена Пандорина кутија, док је претходно, на пријему са патријархом и епископима Српске православне цркве у Председништву Србије, средином маја најавио да ће због резолуције о Сребреници наша земља тражити доношење резолуције о страдању Срба од Немаца у Другом светском рату, као и од усташа у Јасеновцу.

Након гласања, председник Србије је у изјави за телевизију Прва појаснио да је резолуцију најснажније гурала Аналена Бербок и њено Министарство спољних послова „директно против виталних интереса српског народа“. Била је то савршена олуја, како је описао српски председник тада, али потценили су Србију, како је додао.

„Они који су поднели резолуцију су били шокирани, ово се никада није догодило… Две даме, из две изузетно моћне европске земље, којима енглески није матерњи језик, биле су толико шокиране, изашле из сале, говориле да је то био тужан, најтужнији дан… И, да, јесте, јер вам је намера била да један народ осудите без пресуде, јер другог смисла није било“, рекао је Вучић након гласања.

Нешто мање од два месеца касније, пред Србијом је могућност квантног скока унапред, како га је назвао председник наше земље. И то уз помоћ Немаца, а на пољу економије, између осталог, ископавањем литијума и производњом батерија за електричне аутомобиле.

Наводећи да у Србију осим Шолца и потпредседника ЕК, долазе и председница Европске банке за обнову и развој, председници КФВ-а, Италијанске развојне банке и главни шеф „Мерцедес-Бенца“, Вучић је објаснио да је меморандум који треба да буде потписан везан за општи оквир. Као и да је за нас важно да све те институције заједно са представницима наше владе потпишу заједничку жељу о једном свеукупном вредносном ланцу који би требало да се формира у Србији.

„Дакле од литијума, литијумских батерија, привлачења додатних инвеститора, до електричних аутомобила где очекујемо њихову помоћ за производњу да дође у Србију, што би значило огроман скок, квантни скок Србије унапред. Много више новца, много више богатства за наше грађане и верујем да ћемо то успети сад“, рекао је Вучић уочи Шолцове посете, а преноси Танјуг.

Претходно, у обраћању јавности из Председништва говорећи о ископавању литијума, теми која је поново постала актуелна у Србији, Вучић је истакао да „док нам Немци не буду гарантовали да ћемо имати чисте реке и планине, да ћемо одлагање за депонију да имамо уређено у складу са свим највишим европским стандардима, нећемо ни да покушавамо ни да почињемо“.