Црна Гора слави Дан државности: Како ће изаћи пред претке и потомке?

Црна Гора данас, у знак сећања на 13. јул 1878. године када је Берлински конгрес признао Књажевину Црну Гору, али и у знак сећања на 13. јул 1941. године када је избио општенародни устанак против фашизма, слави Дан државности.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић честитао је данас грађанима Дан државности, подсетио да су у том дану „сабрани и борба и слобода“ црногорског народа. Милатовић је додао да „данас када се савремени свет суочава са бројним изазовима, ми у Црној Гори треба да превазиђемо све што нас дели“.

„Попут мостова на Ђурђевића Тари и Малој ријеци спајамо обале и тамо где се то на први поглед чини немогућим. То дугујемо будућим генерацијама и себи самима“, рекао је Милатовић.

„Луча непокорности никад није угашена на овом нашем кршу“, рекао је прошле године на Дан државности црногорски председник.

Црна Гора ове године Дан државности слави у посебном, напрегнутом историјском тренутку пуном изазова, кажу јутрос наши саговорници у Подгорици.

Подсећају да је уочи Дана државности, као још једну од „историјских тачака“, прекретница, Црна Гора од ЕУ добила позитиван ИБАР, ма шта то значило, „велики корак ове државе ка Европској унији“.

Између осталог, усвојен је и нови сет санкција Руској Федерацији. Овог пута у виду забране за све руске медије у Црној Гори.

Колико јуче црногорско правосуђе ослободило је кривице више црногорских и српских држављана одговорности за државни удар у који је, опет, по оптужници, била умешана Русија. Међу њима и Андрију Мандић, актуелног председника Скупштине Црне Горе и Милана Кнежевића, председника Демократске народне партије која само што није ушла у нову Владу Црне Горе.

„Није тешко претпоставити шта би данас, на санкције Русији, односно руским медијима, шта би на чланство Црне Горе у НАТО, у коме поред осталих главну реч води Немачка, рекли они који су 1941. гледајући на исток, на Москву, Лењинград и Стаљинград, на Црвену армију, под црвеном заставом покренули устанак. Или, шта би на санкције Русији рекли они који су 1948. ишли на Голи оток или завршавали стрељани по јаругама, али се Русије и Стаљина нису одрицали“, вели ми јутрос пријатељ из Подгорице.

Пред претке и потомке, подсећају даље јутрос из Подгорице, Црна Гора ове године, на Дан државности ће и са „срамним“ гласом за резолуцији о „геноциду“ у Сребреници у ГС УН, али и са резолуцијом о Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.

Пред претке и потомке Црна Гора и ове године, на Дан државности излази као чланица НАТО пакта, који је, томе је тек четврт века, бомбама убијао њене невине грађане.

Дан државности грађанима Црне Горе јуче је у име САД честитао и државни секретар Ентони Блинкен који је истакао да су у Америци „посебно поносни што је Црна Гора лидер у региону испуњавајући циљ од два одсто БДП-а за одбрану у НАТО-у и промовишући евроатлантске вредности и интеграције широм Балкана“.

„Црна Гора обезбеђује просперитетну будућност за своје грађане док наставља да промовише економске интеграцију у региону и показује посвећеност демократским вредностима“, навео је Блинкен додајући да је „охрабрен даљим напретком Црне Горе на путу ка приступању ЕУ“.

„Данас прослављамо наше снажно и трајно пријатељство“, закључио је Блинкен.

Председнику Црне Горе Јакову Милатовићу Дан државности честитао је и сам председник САД Џозеф Бајден истакавши да се „у годинама које су пред нама“, радује „продубљивању партнерства између наших нација и пријатељства наших људи“.

Пре неколико дана, уочи Дана државности, америчка амбасадорка у Подгорици Џуди Рајзинг Рајнке поручила је поводом самита НАТО у Вашингтону да је та алијанса „гаранција да ће сваки педаљ Црне Горе бити одбрањен“.

Од кога, амбасадорка Црне Горе није прецизирала.

Председник Општине Никшић Марко Ковачевић, поводом Дана државности грађанима се данас обратио са гроба попа Мила Јововића, свештеника СПЦ, српског јунака и четовође из Црне Горе.

Ковачевић је честитајући грађанима празник, подсетио да Црна Гора данас обележава два битна догађаја из историје Црне Горе – 13. јул 1878. године када је на Берлинском конгресу Црна Гора добила међународно признање и територијална проширења након Вељег рата као и дан када је 1941. године избио општенародни устанак против фашистичког окупатора након Петровданске скупштине на Цетињу која је, како је Ковачевић додао, донела низ антисрпских и антијугословенских одлука.

„Данас је прилика да се сетимо и свих оних који су 13. јула 1941. године устали у одбрану части Црне Горе, а то је био општенародни устанак када су сви становници Црне Горе листом практично, без икаквих разлика међу собом које су постојале, устали да одбране оно што је понос и част тадашње Црне Горе. И заиста у неком модерном времену, ако можемо наћи нешто што личи на то јединство које је било 13. јула 1941. међу становницима Црне Горе, то су заиста само оне литије које смо скоро имали када је народ на сличан начин био јединствен“, рекао је Ковачевић пошто је положио венац на гроб попа Мила Јововића.

„А што се тиче ове нове државности Црне Горе од 2006. године и тога шта је она урадила да личи на те људе и на Црну Гору 13. јула 1941, мислим да смо тек усвајањем Резолуције о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену добили један акт, један потез савремене Црне Горе који је, дакле, у духу 13. јула 1941. године. На том јединству треба радити и мислим да је суштина читаве приче, иако се сви залажемо за Црну Гору као грађанску државу, да ипак помирење мора доћи, у Црној Гори пре свега, између оних људи који су потомци људи попут Мила Јововића и оних устаника од 13. јула 1941. године. Дакле, оних који су национални Црногорци и данас и Срби, али су сви доминантно потомци тих људи јер је то пут ка стабилности и бољој будућности Црне Горе“, рекао је Ковачевић.

Градоначелник Никшића подсетио је данас да су на гробу попа Мила Јововића, уклесани су стихови – „Да млађи знају и читају/ гдје витешке кости почивају/ харамбаше од Херцеговине/протопопа Мила с Марковине/чије име не умире/ док на гусле траје длака/и у српству док не буде/ добрих људи и јунака“.

Иначе, 13. јул се као Дан државности у Црној Гори слави од 2005. године, док је претходних година и деценија тај дан у Црној Гори обележаван као Дан устанка црногорског народа у Другом светском рату.

Подгорички портал ИН4С у данашњем редакцијском тексту констатује да се у „Црној Гори данас обележава Дан устанка у знак сећања на 13. јул 1941, али се и даље прећуткује да је народ Црне Горе тада масовно устао против фашистичке творевине – Независне државе Црне Горе, створене дан раније на Петровданском сабору на Цетињу“.

„Врхунац парадокса, ипак, јесте чињеница да званична Црна Гора, и након ‘ослобођења’ од идентитетског вампира, режима Мила Ђукановића, Дан устанка против фашизма слави уз химну чији је аутор фашиста и ратни злочинац Секула Дрљевић“ констатује ИН4С.