Терористички напад у Београду: Да ли се пробудила једна од успаваних вехабистичких ћелија у Србији

Српске безбедносне службе увелико истражују евентуалне везе Милоша Жујовића (25) конвертита из Младеновца који је ликвидиран данас после терористичког напада на жандарма Милоша Јевремовића испред амбасаде Израела у Београду и вехабистичког покрета, односно могуће вехабистичке ћелије у Новом Пазару. Током поподнева у Новом Пазару извршени су претреси на више локација а за још једним лицем које је наводно било у вези са Жујовићем се трага.

Сам Жујовић који је примио ислам и узео име Салахудин у последње време живео је у Новом Пазару, где је радио као разносач хране и по информацијама РТ Балкан, није се ни по чему у граду истицао, посебно не по верском екстремизму.

Што се тиче вехабистичког покрета у Новом Пазару, односно у овом делу Србије, последњих година није било неких посебних информација о њиховим активностима, нити о њиховом деловању. Све информације о овом радикалном покрету сводиле су се на боравак овдашњих вехабија на ратишту у Сирији.
Притајене вехабије у Новом Пазару

И у самом Новом Пазару њихово присуство било је тешко приметно, ипак бољим познаваоцима овдашњих прилика главна дилема није била да ли припадника покрета има у граду и овом делу Србије већ само на које су начине успели да се притаје и када ће се поново активирати. Последњих година спекулисало се и да број припадника покрета у овом крају Србије опада.

Вехабије у новопазарском крају у жижу јавности дошли су априла 2008. године када је на планини Нинаји на ободу Пештерске висоравни полиција открила камп за обуку у коме су припадници покрета обучавани да праве бомбе, да пуцају, преживљавају у природи. Четворица вехабија из Новог Пазара тада су и ухапшени у кампу а појавиле су се и информације да је непосредно пред упад полиције у кампу било и до 30 вехабија, а да је број оних који су на Нинаји прошли обуку био далеко већи.

У то време број вехабија у овом делу Србије процењиван је на близу 1.000. Убрзо после откривања кампа на Нинаји, дошло је до сукоба српских безбедносних органа и вехабија у селу Трнава на планини Рогозни у коме је вехабија Исмаил Прентић убијен а Сенад Рамовић Бецан тешко рањен. На сахрани убијеног вехабије у Новом Пазару тада је нападнут и пребијен новинар једне београдске редакције а нападачи су највероватније били припадници овог покрета из иностранства који су дошли на сахрану.

Српски медији тада су писали да су вехабије пре него што је откривен камп на Нинаји планирали да нападну зграду ПУ у Новом Пазару, и то би се и догодило да их један од вођа није спречио пошто је, како је тада нашироко писано, сањао да му је „миљајче“, ђаволчић у сну, рекло да ће се бити зло ако се то учини.

У то време, вехабије су у Новом Пазару прекинули и концерт групе „Балканика“ поручивши јавно, с бине, да је „Нови Пазар исламски град“, а да је тај концерт против „ислама и шеријатског закона“. Често су у то време због начина вршења верских обреда избијали и сукоби с другим верницима у новопазарским џамијама.

Појавиле су се и информације да је група вехабија спремала убиство муфтије Муамера Зукорлића.

После догађаја на планини Нинаји и на Рогозни, вехабије су се повукле у илегалу, и од тада почели да се окупљају по кућама где су формирани месџиди, односно места за молитву. Ти месџиди врло брзо постаће места за регрутовање нових вехабија, касније и бораца за Сирију.
Новопазарци на ратишту у Сирији

Средином јануара 2019. у Новом Пазару ухапшен je мештанин код кога је приликом претреса у ранцу нађена ваздушна пушка с оптичким нишаном, као и неколико ножева, а касније приликом претреса његове куће и застава Исламске државе као пропагандни материјал и литература те терористичке организације. У поткровљу куће нађена је и одређена количина хемикалија које су могле послужити за прављење експлозивних направа.

На првим саслушањима ухапшени Новопазарац тада је изјавио да не признаје државу Србију, као нити било коју другу државу на свету као ни институције правног система. Рекао је да је верник, да никада не би радио као хоџа јер имами раде и примају плату од државе.

Месец дана раније, крајем 2018. у Сирији је, у бомбардовању савезничких снага погинула Емина Плојовић, супруга Новопазарца Рејхана Плојовића, познатог под надимком Бато, као и четворо деце, двоје из брака Емине и Рејхана и двоје које су супружници раније усвојили. Рејхан Плојовић и супруга Емина с двоје малолетне деце у Сирију су отишли крајем новембра 2013. а напад на кућу у којој су му погинули супруга и четворо деце Плојовић је преживео. Он је у међувремену, почетком 2018, после четири године суђења, у одсуству осуђен пред већем Специјалног суда у Београду на девет и по година затвора због учешћа у међународном тероризму.

Плојовић је словио и као близак сарадник Абида Подбићанина имама у једном селу крај Пријепоља, који је касније био познат и као оснивач месџида Фуркан који је постао својеврсни регрутни центар са слање бораца у Сирију.

Средином 2015. године појавила се и непотврђена информација да Абид Подбићанин, познат у то време и као Ебу Сафија, бивши оснивач и вођа месџида Фуркан у Новом Пазару погинуо у Сирији. За Подбићанина се зна да је још 2013. године ступио у контакт са Исламском државом Ирака и Леванта да је касније отишао у Сирију одакле се својим присталицама у овом делу Србије обраћао преко друштвених мрежа.

Иначе, 2014. српско тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против Подбићанина, тројице Новопазараца и једног Београђанина због сумње да су организовали и финансирали одлазак грађана Србије и других земаља у кампове за терористичку обуку у Сирији а затим и на ратиште. Оптужницом је прецизирано да су управо у просторијама месџида Фуркан у Новом Пазару организовали прихват особа из Србије и иностранства одакле су их даље, а прва следећа тачка био је аеродром „Адем Јашари“ у Приштини упућивали ка Сирији. Из месџида Фуркан поникао је и Мевлид Јашаревић који ће касније постати познат по томе што је из калашњикова пуцао на Амбасаду САД у Сарајеву.
„Побуна против четничког режима који преписује од Израела“

Да ли је Подбићанин, познат и по добрим везама с вехабијском заједницом у селу Горње Маоче у БиХ и стварно страдао у Сирији, остало је нејасно, непотврђено, тек он је марта 2019. у Србији правоснажно осуђен на 11 година затвора као и Сеад Плојовић и Тефик Мујовић. На казне од по девет и по година затвора тада су осуђени Изудин Црновршанин и Рејхан Плојовић а на 10 година Горан Павловић из Београда.

Када су у октобру 2014. године Сеад Плојовић и Изудин Црновршанин ухапшени у Србији, на друштвеним мрежама у овом делу Србије појавили су се чак и позиви „на побуну против четничког режима који преписује од Израела“.

„Да ли мисле ови крмци из Београда и њихови привесци из Санџака шта ће се десити ако наставо овако, какав рикошет ће се догодити, мислим да ће Косово да буде златно“, само је један од коментара који су се тада појавили.

На српским истражним органима наредних дана биће да утврде да ли је данас ликвидирани терориста Милош Жујовић био вехабија, какве су његове везе с вехабијском заједницом у Новом Пазару, односно да ли је у овом случају можда дошло до буђења једне од успаваних вехабистичких ћелија у овом крају Србије?