Пропао покушај да се углед Србије сруши – преко тероризма

Србија је нападнута широком лепезом деловања. До сада је недостајао само један мали сегмент – тероризам. Зато није изненађење ни напад на израелску амбасаду у Београду.
Овако стручњак за безбедност и некадашњи официр Контраобавештајне службе ЈНА, пуковник у пензији Љубан Каран коментарише терористички акт који је изведен испред израелске амбасаде у Београду.
Подсећамо, Милош Жујовић, двадесетпетогодишњи Младеновчанин, конвертит у ислам, покушао је да из самострела убије припадника жандармерије који је чувао израелску амбасаду у Београду. Жандарм је, иако рањен, пуцао и убио Жујовића, чије је исламско име Салахудин.
Жујовићев напад, тужилаштво је окарактерисало као тероризам, а министар унутрашњих послова Ивица Дачић прогласио је црвени ниво безбедносних претњи од тероризма.

Балкан „сигурна кућа“ за вехабије
Жујовићева акција није карактеристична за вехабијске терористе, наводи Каран, јер они обично иду у већим групама (као што смо то могли да видимо у недавним терористичким акцијама у Русији, у московском Крокусу или у Дагестану). Ипак, Каранова је претпоставка да је терориста у Београду имао за циљ да уђе у израелску амбасаду и да тамо направи масакр. Жандарм му је био физичка препрека.
„Али то је само претпоставка. Нема сведока, планова, ничега што би то доказивало. Можда то током истраге исплива. За сада то делује као појединачни случај и знаћемо да ли он припада некој организацији после истраге. Прича се да су некаква кола у питању, требало би видети ко га је довезао. Такође и са ким је био у вези“, наводи наш саговорник.

Каран ипак верује да Жујовић у акцију није кренуо самоиницијативно. С обзиром да се ради о конвертиту из православља у ислам, сигурно је да је неко са њим радио и очито је да се ради о драстичној злоупотреби верских осећања која су Жујовићу наметнута, додаје он.
До сада, Балкан је био „сигурна кућа“ за вехабије у два главна центра – БиХ и Косовом и Метохијом. То је и један од разлога због чега на овим просторима нису изводили акције, сматра Каран. Други разлог је, према његовим речима, што су њихове мете биле у ЕУ, јер те акције привлаче далеко већу медијску пажњу.
Покушај рушења угледа Србије

Према мишљењу стручњака за тероризам, Џевада Галијашевића, ради се о планској, политички осмишљеној операцији рушења угледа Србије као безбедносно нестабилног простора у коме је нападнуто израелско дипломатско представништво.
Упитан колико је Србија угрожена вехабизмом, Галијашевић одговара да где год има ислама има и одступања од традиционалног верског учења.
„Србија има тачке које су препознате: Рашка област, Земун поље… Поједини делови, дакле, представљају претњу. Али, ако тражите центар деловања, он је у Сарајеву. Тамо су ресурси, дипломатске централе, обавештајне службе које снажно делују према Србији“, истиче он.
Сада је најважније примењивати прописане безбедносне процедуре, додаје наш саговорник.

„То значи да, ако сте препознали концепте радикалне идеологије, забраните их. Ако сте препознали промоцију радикалних идеологија сакривених иза вере и неких верских концепата, забраните их и санкционишите. Ако сте препознали организациону структуру која заступа радикалне идеологије, не треба јој дозволити да се јавно промовише и да формира организационе форме“, сматра Галијашевић.
Он наводи да, према подацима Европола, који је недавно вршио анализе промоција терористичких организација на Балкану, постоји преко 350 веб портала који служе не само за промоцију радикалних идеја, него и за регрутацију, финансирање и окупљање исламиста.
Иако је Жујовићев напад на израелску амбасаду траљаво планиран, он има политичке циљеве и позадину, верује Галијашевић. Та се политичка позадина не ишчитава анализом самог извршиоца, него организатора.

„Ко је дао нож и самострел, а није дао ватрено оружје? Ко је, дакле, испланирао овако траљаву терористичку акцију која је могла коштати главе једног жандарма и која много подсећа на терористичку акцију када је Мевлуд Јашаревић из Новог Пазара преко Маоче стигао у Сарајево и пуцао у зид америчке амбасаде и ранио свог етничког брата Бошњака који је био у спољном обезбеђењу амбасаде. Овде је Милош Жујовић, Србин, самострелом ранио Србина, жандарма“, каже Галијашевић и додаје да самострел не може да се користи без обуке.
Такође, одређивање мете, односно идеја да се нападне израелска амбасада сигурно није дошла из Жујовићеве главе; неко је морао да га затрује идејама и од њега је захтевано да оправда име које је добио – Салахудин или Саладин историјска је фигура, највећи арапски ратник и владар из доба крсташких ратова, човек који је муслиманима повратио власт над Јерусалимом.

„Добити име Салахудин и бити пуки извршилац, а не генерал, то већ говори о иронији и спрдању које су са њим правили они који су га уводили у ислам и на крају употребили за овакву терористичку акцију“, каже Галијашевић.
Начин на који је Жујовић ушао у ислам и његова заиста вехабијска физиономија говоре да се ради о вехабији, али начин на који се понашао у акцији значи да је тек пролазио одређене врсте верске и друге обуке, као и да није обучен за употребу ватреног оружја и минско-експлозивних средстава, закључује он.