Марина Хакимова Гацемајер: „НЕМЦИ НИСУ БУДАЛЕ…“

„Добили смо сигнал да ћемо мој супруг и ја ускоро бити смештени у истражни затвор у Немачкој, прети нам казна од пет година затвора. И за пар сати смо донели одлуку – идемо у Русију. Отишли ​​смо тајно, да смо огласили наш одлазак, једноставно нас не би пустили!“ – каже Елена Колбасникова, која је скоро 30 година живела у Немачкој. Она је 1. јуна ове године заједно са супругом Максом Шлундом отишла из Келна у руски Калињинград.

Колбасникова је позната многим грађанима Немачке, њено име се већ трећу годину појављује у немачким медијима: „Организаторка проруских акција, Елена Колбасникова, верује да је украјинска влада нацистичка“; „Активисткиња Елена Колбасникова организовала је демонстрације у Леверкузену под слоганом `Мир са Русијом`“; „Колбасникова је заједно са супругом прикупила неколико хиљада евра, којима су купили панцире, храну, воки-токије и шаторе. Пар је отишао у Донбас да ове ствари преда руским војницима”; „Колбасникова се поново појавила на суду. У салу је дошла у одећи са руском заставом”; „Носила је Давидову звезду у бојама руске заставе и упоредила се са онима `који су били прогањани током нацистичке ере`“. Оптужена је за изазивање мржње.

Колбасникова је наступала на акцијама подршке Русији, митинзима, демонстрацијама, ауто-митингима и маршевима „Бесмртног пука“ у различитим градовима Немачке, изјављујући: „Русија није агресор!“

Колбасникова ради нешто о чему се многи у Немачкој плаше да говоре. Зар се она не плаши малтретирања? Ово питање сам себи поставила у пролеће 2022. године, кад сам, још живећи у Немачкој, видела извештаје о њој. После њеног недавног пресељења у Русију, поставила сам јој то питање. Елена признаје: „Не плаше се само луди, ја сам се плашила као и свака жива особа. Добијала сам много претњи како од бандероваца, тако и од искрених фашиста. Али не плашим се да се борим против фашизма нашег времена, који сад цвета у Европи. Ако се плашимо борбе, сви ћемо бити уништени. И још нешто о страху. Мој деда, херој Великог отаџбинског рата, био је у Берлину 9. маја 1945. године. Затим се борио у Јапану. А ја сам његова унука.”

Више од две године она је шокирала Немце својом храброшћу и способношћу да предводи брижне, мислеће људе – фрајдемкере, кверденкера (слободоумне, оне који мисле упркос, како их зову немачке власти). Својом љубављу према Русији заразила је многе. Иако је и сама по националности Украјинка, пореклом из Дњепропетровска, 1996. године отишла је у Немачку. Радила је у медицини, живела у Немачкој, као милиони људи из земаља ЗНД, али је пре десет година схватила да више не може да ћути, да мора да говорим против антируске пропаганде која је већ прекривала Немачку. „Немци се и даље чуде: како је то могуће? Украјинка са украјинским пасошем предводи покрет за Русију? – каже Колбасникова. – Одговорила сам им: Ја сам из Украјине, ја знам чињенице! Објашњавам од 2013, од Мајдана, говорећи истину о Украјини“.
„Утврђено је да су Колбасникова и Шлунд добијали финансијску помоћ од руске владине агенције“, преноси Радио Слобода.

„То је потпуна глупост“, огорчена је Елена, „али ме више ништа не чуди. Сада у Европи, ако људи кажу истину, одмах их проглашавају шпијунима, агентима Кремља. Од Русије нисмо добили никакву финансијску помоћ. Ми једноставно имамо своју активну грађанску позицију. Ми смо слободни. Што се тиче западне штампе, она сада сваког ко се усуђује да мисли етикетира речју „фашиста“. Ако говориш у име Русије, ти си фашиста! Тако страшно изобличење! А тако зову и чланове странке Алтернатива за Немачку, иако се они једноставно боре за здрав разум. Сада многи Немци саосећају са њом.”

Колбасникова је 6. маја 2023. заједно са руским Немцем и бившим послаником опозиционе Алтернативе Еугеном (Евгенијем) Валтером, регистровала своју странку, планирали су да иду у Европски парламент. Еуген је, као немачки држављанин, истакнут као лидер. „20. августа 2023. Жења и ја смо одржали сада познати аутомобилски скуп подршке Русији“, каже Елена. „Рано ујутру следећег дана, група специјалне полиције је упала у моју кућу уз дозволу главног тужиоца Немачке. Наша врата су проваљена. А неколико сати пре тога, ноћу, Жења је погинуо под чудним околностима. Како ми је рекла његова супруга, добио је позив, хитно је негде позван, одвезао се и слупао ауто. Ко га је звао? Полиција није пронашла његов телефон. Евгениј је имао 36 година и иза себе је оставио троје мале деце. Тада сам схватила да немачке власти могу да почине злочине да би се отарасиле непожељних људи. Али има нас много. Сигурна сам да је 80–90% Немаца сада проруски оријентисано.“

Наравно, 80–90% је превише. Али је очигледно да се у немачком народу за ове две године много тога променило. На почетку Специјалне операције, ових истих „80–90% Немаца“ окачили су на своје куће украјинске заставе, дали куће Украјинцима и осудили Русе на све могуће начине. Сад се, како каже Колбасникова, становништво залаже за помирење са нашом земљом: „Године 2022, Немци су били спремни да разапну све Русе. Али данас разумеју да постоји руско оружје, разумеју чему води ескалација. Имали су две године да размишљају, анализирају и користе логику. Данас немачка већина зна да Русија није агресор и види да је НАТО опколио Русију са свих страна.“

Зашто многи Немци сад дају своје гласове странкама које су посвећене мирном суживоту са Русијом и које захтевају прекид испоруке оружја украјинском режиму? Страх од руског оружја и руског карактера је први разлог. Други је – свест о неопходности и циљевима СВО.
Трећи разлог лежи у природној немачкој практичности. „Они овде имају чисто меркантилни интерес“, објашњава Колбасникова. – Немачка је сад у кризи. Због разарања односа са Русијом и санкција криза се продубљује. Немци нису будале, схватају да је њихов некадашњи рај зависио од јефтиних руских ресурса. Обогатили су се углавном захваљујући Русији. А сад им се живот значајно погоршао. Пољопривредници су протестовали целе зиме. Трактористи су блокирали путеве, тражећи ниже цене енергената. Они гурају питање финансијске и енергетске кризе јер не могу отворено да говоре у име Русије.“

Четврти разлог који тера Немце да се залажу за помирење са Русијом је наметање одређених идеја и угњетавање већине од стране мањина. „Грађани не разумеју зашто њихова деца мењају пол, зашто се хомосексуална оријентација ставља у први план“, каже Колбасникова.
По њеном мишљењу, постоји и пети разлог. „Више од две године скоро милион украјинских избеглица живи у Немачкој. Многи од њих су на бенефицијама, које могу бити веће од нето плате обичног грађанина. Немци виде преувеличане захтеве избеглица из Украјине, њихове претензије према немачкој држави, примећују бахатост и очигледне недоследности са тим како их немачке власти позиционирају. На пример, сви знају да већина избеглица изнајмљује своје станове у Украјини или одлази тамо на одмор. Немци постављају логична питања: како можете издати станове тамо где је рат? Ако људи иду тамо на одмор, да ли то значи да тамо нема борби? Много је питања“, напомиње саговорница. – Недавно сам разговарала са једним богатим Немцем, он и његови пријатељи на почетку СВО дали су своје станове избеглицама из Украјине и помогли им. Али кад су видели како Украјинци користе Немце, променили су став. За њих је пресудну улогу одиграло понашање Украјинаца. Претходно гласање и видео-анкете одржане у различитим државама Немачке показале су: већина Немаца упоређује чињенице и схвата да непријатељ Немачке није у Москви. Он је у Берлину. Не једном сам чула да би волели да им Путин буде канцелар. И предстојећи избори на јесен ће нас, надам се, обрадовати.”

Немци ће се, чини се, више пута сетити Колбасникове, иако је побегла из њихове земље, као особе која је отворено изразила све што они мисли и о чему сањају. Уосталом, она није једина која има сукоб са немачким властима – има га већина немачких грађана.
Сама Колбасникова је сад у својој домовини. „Срећна сам што смо дошли у Русију“, каже она. – Русија се веома снажно развија. Имамо много посла. Радим као добровољац у Народном фронту у Калињинграду, супруг и ја ћемо се ускоро преселити у Донбас – желимо да помогнемо нашим борцима тамо, на лицу места. Настављам да развијам своју организацију `Мост пријатељства између Русије и Немачке`. То је неопходно и Русима и Немцима. Имамо много тога заједничког. Ако будемо пријатељи, нема разлога за бригу.“

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)