Србија у сендвичу највећих НАТО база у Европи

Изградња највеће европске базе НАТО-а у Румунији рефлектоваће се и на Србију, и то кроз више безбедносних аспеката од појачавања притиска западних држава и Србија постане део самог НАТО пакта, док с друге стране ово повећава непосредну опасност по наше становништво у сусрет могућем војном судару НАТО алијансе са Русијом.
Ово је мишљење професора др Митра Ковача, генерал-мајора, оснивача и директора Евроазијског безбедносног форума, на вест да се ваздухопловна база Михаи Когалничану у Румунији спрема се да постане највећа ваздухопловна база НАТО у Европи, већа и од Рамштајна у Немачкој.
Опасност не само за нас већ и целу Европу

Ковач каже да је уз постојећи Бондстил на Косову и Метохији и албанске две НАТО базе- поморску у Драчу, и ваздухопловну у Кучову, где се налази и мисија заштите и одвраћања, логистички важан центар за операције НАТО пакта, уз нову румунску, чине један комплет.
„Нарастањем кризе у Украјине и ангажовањем капацитета НАТО снага које су се декларативно изјасниле да су у наредном периоду спремне да појачају своје ангажовање, свакако није израз безбедности, и није ни мало сретно време за Балкан и уопште југоисток Европе, или за европски континент генерално. Посебно ако се узме у јачање НАТО снага и у централној Европи и северу са пријемом и проширењем НАТО-а на Финску и Шведску,“ каже Ковач.

Гледано стриктно на наш регион, додаје он, отварање ове базе поред поменутих и распоред дела такозваног штита „патриота“ у њој, с обзиром да се овај систем за дефанзивне намере врло лако и брзо може оспособити за офанзивне, својим поступцима постају мета руске војске у неком даљем сукобу.
„Када све то доведемо у контекст будућег времена онда сигурно изградња ове базе јесте опасност и по нашу територију поготову, ако би се сукоб проширио и ако би дошло до употребе тактичког нуклеарног оружја што не може на жалост нико да искључи у наредном периоду, ако се провокације НАТО –а и Америке и Велике Британије наставе, онда бисмо ми били у некој врсти „таоца“ тог сукоба,“ оцена је Ковача.

Истурање европских држава у прве редове
По његовим речима, НАТО пакт ће наставити да користи остале базе које има по Европи и Балкану као и до сада, с тим што ће се обавити прерасподелу снага.
„Ово не значи да ће НАТО базе које постоје у дугим државама ЕУ, попут Немачке нестати, али део тих снага ће се прелити у румунску базу и из других делова НАТО-а са западног дела Европе ка Истоку. То је у склопу ојачавања ових база у земљама које се налазе у првој линији, како би се проценила њихова готовости и брзина употребе на том делу ратишта, поготову ако дође до пуцања фронта на њихову штету у Украјини. У том случају, поједине чланице ће бити спремне да чак дају и део својих националних ефектива, без одлуке да се НАТО као целина употреби. Дакле, могло би се рећи да Америка учи неке европске земље чланице НАТО пакта да самостално воде рат против Русије, уколико се за то укаже потреба“ оцењује Ковач.
Америчко извлачење из сукоба у Украјини

Како каже, Америка се врло мудро извлачи из овог конфликта гурајући европске чланице НАТО пакта у прве борбене линије у борби против Русије, а изградња ове базе само иде у прилог тој тези.
„Америка већ суптилно наговештава да она има за себе „прече“ послове на Блиском и далеком Истоку, а да европске државе чланице НАТО-а уз већа финансијска издвајања буду спремне да изграде војне капацитете да се самостално супротставе Руској федерацији и земљама које су са њом у савезу,“ каже Ковач.
Иначе, база МК, ускоро ће угостити ескадрон румунских Ф-16 авиона, недавно набављених од Норвешке, као и беспилотне летелице МQ-9 рипер. Додатно, развија се војно насеље које ће примити ротирајуће војно особље копнене војске, ваздухопловства и морнарице НАТО-а из 32 земље.
Не треба да се заборави да су Црна Гора и Северна Македонија постале чланице НАТО пакта а да НАТО осим на Косову и Метохији има своје базу и људе и у Босни и Херцеговини.