Проблем именовања језика у каталогизацији библиотечке грађе настављен је и после пада бившег ДПС режима, с обзиром на то да најзначајније културнe ствараоцe, по упутствима Националне библиотеке Црне Горе „Ђурађ Црнојевић“ са седиштем на Цетињу, библиотекари широм државе у библиотечкој CONOR бази, насупрот јасног изјашњавања да пишу српским језиком, уписују под одредницом „црногорски језик и црногорска ћирилица“. Да парадокс буде већи у „Државној библиотеци“ тврде да када се један аутор унесе под том одредницом – остаје „за сва времена и више се не може исправити“, али да поступају „по међународном коду“?!
Да је на делу прекрајање српскојезичке историје Црне Горе упозорава Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.
– Дискриминација српског народа и, свима очигледне културолошке истине о Црној Гори врло експлицитно су постале смернице државне политике, нарочито након нерегуларног референдума из 2006. У том духу, нажалост, чини се да је једини смисао деловања и постојања нове Црне Горе тежња ка успостављању дисконтинуитета са сопственом традицијом и артикулација прогона према онима који то не прихватају, а то су у првом реду, а много година и једино, били њени грађани српске националности – каже за „Новости“ проф. др Јелица Стојановић, председник Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори.
Указујући да се примери институционалног дискриминисања српског народа у овој држави и даље готово свакодневно јављају, наша саговорница наводи да културна установа на чијем је челу посебно указује на проблем језика у каталогизацији библиотечке грађе.
– Представници Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори су се обратили Централној библиотеци „Ђурађ Црнојевић“ на Цетињу и затражили информације о начину и условима учлањења у библиотечко-информациони систем COBISS Црна Гора, на шта смо добили одговор да учлањење мора бити на црногорском језику. Поред наведеног, у сарадњи са колегама из пљеваљске библиотеке „Стеван Самарџић“ откривено је да и нормативна база (CONOR), такође, мора да буде на „црногорском језику“, односно да све што иде преко Централне библиотеке у Црној Гори по аутоматизму бива у CONOR бази препознато као „црногорски језик и црногорска ћирилица“. Ове наводе потврдили су и из библиотеке „Ђурађ Црнојевић“. Истовремено, речено нам је да библиотекар има право да унесе име за језик по сопственом избору, али да ће све што иде преко Централне библиотеке, а то су све библиотеке у Црној Гори, по аутоматизму у CONOR бази бити препознато као „црногорски језик“ и „црногорска ћирилица“. Важно је рећи да овај аутоматизам као писце црногорског језика и црногорске ћирилице препознаје ауторе попут Петра I и Петра II Петровића Његоша, краља Николе или неке од савремених српских књижевника у Црној Гори. Таквим потезом угрожена су интелектуална права аутора и дискриминисано је целокупно српско језичко и културно наслеђе у Црној Гори – упозорава Стојановићева.
Како објашњава наша саговорница, у Централној библиотеци се правдају да је „то немогуће променити“, позивајући се на „добијени међународни код“. Иначе, тај „аутоматизам“, открива Стојановићева, успостављен је тек крајем 2022. године.
– Објашњења нису адекватна, посебно због чињенице јер се косе и са Уставом Црне Горе и чланом 13, где је остављена могућност избора језика – категорична је др Јелица Стојановић. – На основи Закона о управном поступку ангажовали смо правног заступника и обратили смо се Националној библиотеци „Ђурађ Црнојевић“ са захтевом за измену података у CONOR.CG бази за четири члана Друштва. Тек након тог захтева су одговорили да су „записи у CONOR.CG бази кориговани“ и да су њихови чланови уписани да пишу српским језиком и ћирилицом.