Њихова Европа је смртна: Шта је уплашило Емануела Макрона и Олафа Шолца

Док широм Немачке злокобно одзвања слоган ”странци напоље”, а супруге председника Немачке и Француске одлазе грохотом насмејане са споменика Холокаусту у Берлину, Емануел Макрон и Олаф Шолц упозоравају: ”Европа је на прекретници… Наша Европа је смртна.” Питање је, само, да ли Европљани уопште желе да их од невеселе судбине спасу баш ова двојица.

У државну посету Немачкој, наиме – прву посету једног француског председника Немачкој таквог нивоа после чак 24 године – Емануел Макрон допутовао је с трагично (премда не и незаслужено) ниском популарношћу у својој земљи – свега око 15 одсто по најновијим анкетама, више него дупло мање од Марин ле Пен коју подржава 33 одсто Француза. А угостио га је подједнако непопуларни канцелар Шолц који је на око 16 одсто подршке и тек трећа политичка снага у Немачкој…

Француско-немачка машина штуца

Па отуда и поменута упитаност о жељи осталих Европљана да им Шолц и Макрон одреде даљу судбину, чак и ако би то значило избављење од смрти. Ово стога што је сва прилика да им се чини да то и није знатно лошија опција у односу на преживљавање какво могу да им понуде Макрон, Шолц и они којима су они одговорни.

Све у свему, не треба да чуди што, у опису сусрета овакве двојице лидера, бриселски портал ”Политико”, као службени гласник тамошње дубоке (НАТО) државе, користи термин lame duck који има двојако значење неуспешне особе и политичара на истеку мандата. ”Чувена француско-немачка машина штуца… Макрон и Шолц тешко да ће моћи да управљају агендом Европске уније после избора” за Европски парламент који ће бити одржани од 6. до 9. јуна, оцењује ”Политико” уз помало мелодраматичну поруку: ”Париз и Берлин, склоните се у страну. Нова каста европских лидера настоји да искорачи на европску сцену, а ваше време на челу можда долази свом крају.”

Макронова посета Немачкој, додаје се даље, требало је да буде демонстрација француско-немачког јединства – укључујући и Макронову имитацију Шарла де Гола и његовог чувеног обраћања немачкој омладини у Лудвигсбургу 1962. којим је пружио руку помирења некадашњим непријатељима – и макар у том погледу је овај сусрет француског председника с немачким званичницима прошао нешто боље него претходни састанак после кога се, преноси немачки недељник ”Шпигл”, Макрон недељама жалио својим сарадницима што га је Шолц послужио сендвичем с укишељеном рибом и још га натерао да то једе у јавности; сада је, на свечаној вечери код церемонијалног председника Немачке и формалног домаћина државне посете Франка-Валтера Штајнмајера, послужен маринираном говедином с шпарглама.

А одиграли су и партију стоног фудбала у јавности, и сва би та демонстрација одглумљене срдачности још и прошла донекле достојанствено да се супруге двојице председника, Брижит Макрон и деценију млађа Елке Биденбендер, нису уистину спонтаним грохотом смејале након што су положили венце на споменик Холокаусту у Берлину па је то изазвало протоколарно згражавање у јавности.

Стратешки приоритети

Кудикамо озбиљније, ова државна посета, осим демонстративног исказивања немачко-француског јединства – а и то је само ”платонска љубав, у најбољем случају”, уверен је ”Шпигл” – требало је и да ”успостави агенду” и ”трасира стратешке приоритете” будућности Европе. ”Проблем је”, напоменуће тим поводом ”Политико”, ”што Европа није сигурна да ова двојица – али и чувени француско-немачки мотор пројекта Европске уније – уопште треба да остану на њеном челу”. Тим пре што, како се опомиње, ”осим ноторно леденог личног односа Макрона и Шолца”, Париз и Берлин имају несагласне ставове о разним битним питањима, од количине даљег заоштравања рата против Русије у Украјини, преко заоштравања хладног рата против Кине, до енергетике. ”Исход? Европа сад нема ни мотор, ни кохерентну мапу даљег пута,” тврди ”Политико” уз оцену да је то последица ”токсичне мешавине економске слабости, политичке слабости и личне одбојности … Па ипак”, прецизира бриселски портал, ”чак и највећи хејтери признају да је висока цена француско-немачке дисфункционалности. Као што каже један ЕУ дипломата из државе средње величине: ’Не волимо када је француско-немачки пар исувише јак, али такође не волимо ни када је исувише слаб јер онда ништа не може да се обави.’”

Тако да поприлично шупље звучи заједнички позив Шолца и Макрона са страница ”Фајненшел тајмса” на ”јачање глобалне конкурентности и повећање отпорности” Европске уније као ”индустријског и технолошког лидера светске класе” уз ”оснаживање суверенитета ЕУ” и опаску да се ”исувише компаније које траже подстицај за раст окрећу на другу страну Атлантика”…

Демографска тачка преокрета

Али све то не значи и да Шолц и Макрон нису у праву кад упозоравају да је ”Европа смртна” – већ и стога што се ”број становника Европске уније смањује брже него што је очекивано, што угрожава буџете и дугорочне перспективе блока”, како констатује ”Фајненшел тајмс” уз питање ”да ли је Европа већ достигла своју демографску тачку преокрета” и податке да је, упркос имиграцији, од 2011. број радно способног становништва опао са 270 на 261 милион људи, те да ће Немачка у следећој деценији, након што је већ изгубила 2 милиона радно способних, изгубити још 5 милиона, односно чак 10 одсто радно способних становника.

Може ли Европа да преживи своју смртност? Шта хоће Шолц и Макрон? И где је граница суверенитета Европске уније?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић и Душан Гујаничић са Института за политичке студије.