Раковић: Архивероломство Црне Горе

И после пада србофобног режима Мила Ђукановића новоуспостављене власти у Црној Гори наставиле су деловање – против највиталнијих државних интереса Републике Србије и Републике Српске: и када је реч о поштовању територијалног интегритета Републике Србије на Косову и Метохији, и када је реч о питању тзв. геноцида у Сребреници. То је било архивероломство, јер су се власти Здравка Кривокапића и Милојка Спајића устремиле на своје доброчинитеље. С тим у вези важно је приказати како су текли догађаји, а с њима и хронологија издајничких потеза власти Црне Горе против Републике Србије и Републике Српске.

САСТАНАК У ВРЕМЕ ЛИТИЈСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Председник Републике Србије Александар Вучић уприличио је 31. јануара 2020. у Београду састанак с митрополитом Амфилохијем и епископом Јоаникијем. Вучић је на том састанку, у време литијске револуције, рекао српским владикама из Црне Горе да ће имати сву могућу подршку Србије у одбрани светиња. С тим у вези, Република Србија се дипломатским путем ангажовала да на међународним форумима заступа интересе Српске православне цркве у Црној Гори.

Медијска мрежа у Републици Србији и Републици Српској у потпуности је стављена на располагање одбрани српских светиња у Црној Гори. Бројни појединци из Србије и Републике Српске су се пробоно ставили на располагање литијском покрету.

Притом, у Републици Србији није било негодовања да на чело српске коалиције „За будућност Црне Горе“ стане Здравко Кривокапић, универзитетски професор машинства ког је препоручио црногорски свештеник Гојко Перовић. Кривокапић је био носилац листе српске коалиције „За будућност Црне Горе“. Но када је Демократска партија социјалиста поражена на парламентарним изборима 30. августа 2020, Кривокапић је показао сасвим другачије лице.

ПРИЗНАЊЕ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

Лидери изборних листа нове парламентарне већине Здравко Кривокапић („За будућност Црне Горе“), Алекса Бечић („Мир је наша нација“) и Дритан Абазовић („Црно на бијело“) потписали су 9. септембра 2020. коалициони споразум према којем се нова коалициона већина обавезала да ће, након формирања власти, наставити да признаје независност тзв. Косова, учвршћује позицију Црне Горе у НАТО-у, и да се у употребу неће вратити историјски српски симболи Црне Горе. На тај начин су се „захвалили“ Републици Србији и Републици Српској за сву подршку коју су власти у Београду и Бањалуци давали српском народу и литијском покрету за освајање слободе и победу над Демократском партијом социјалиста.

Притом, Кривокапић, као будући мандатар, није желео да у нову власт уђу политичари Демократског фронта који су били окосница коалиције „За будућност Црне Горе“. Очито је да су Кривокапићеви инострани ментори, могуће из Немачке, сматрали да ће нови амерички председник Џо Бајден, који је победио Трампа на председничким изборима 3. новембра 2020, после ступања на власт 20. јануара 2021. вратити према Црној Гори политику у старе антисрпске оквире клинтониста.

Када је Вучић 24. септембра 2020. у Београду поново угостио митрополита Амфилохија и епископа Јоаникија, Амфилохије му је рекао да га „сада много боље разуме“ јер је Здравко Кривокапић – иза ког је стала Митрополија црногорско-приморска – потписао ново признање тзв. државе Косово, што Република Србија никада није учинила, нити би учинила. На том састанку су митрополит Амфилохије и председник Вучић још више отоплили односе.

Плодове тог побољшања није било могуће видети јер је вирус корона 30. октобра 2020. усмртио митрополита Амфилохија. Само двадесет дана касније, 20. новембра 2020, корона је усмртила патријарха српског Иринеја.

Тзв. експертска влада Здравка Кривокапића формирана је 4. децембра 2020. а већина министара била је српске националности или дуалне црногорско-српске припадности. Скупштина Црне Горе усвојила је 29. децембра 2020. измене Закона о слободи вероисповести, којим су уклоњени чланови закона који су били претња Српској православној цркви. Будући да је председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио да потпише ове измене, Скупштина Црне Горе је 20. јануара 2021. поново усвојила истоветне измене, које, према Уставу Црне Горе, Ђукановић више није смео да не потпише. Тиме је начињен важан, али претпоследњи корак у одбрани СПЦ у Црној Гори.

Међутим, Здравко Кривокапић није Српску православну цркву тумачио као јединствену и недељиву, са седиштем у Београду, већ је очито имао намеру да јача црквено аутономаштво у оквиру епархија на територији Црне Горе. Стога је потписивање Темељног уговора стигло касније него што се очекивало.

ПОСЛЕДЊИ КОРАК У ЗАШТИТИ СПЦ

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је 18. фебруара 2021. митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за патријарха српског. На следећем заседању Светог архијерејског сабора СПЦ премијер Кривокапић је позван да 27. маја 2021. у име Црне Горе потпише Темељни уговор са Српском православном црквом. Кривокапић је допутовао у Београд, али је одбио да потпише Темељни уговор. Свети архијерејски сабор изабрао је 29. маја 2021. владику Јоаникија за митрополита црногорско-приморског.

Пред пад Кривокапићеве владе, заменик премијера Дритан Абазовић посетио је 26. јануара 2022. у Београду патријарха Порфирија и дао му реч (бесу) да ће потписати Темељни уговор јер, нагласио је Абазовић, Српска православна црква мора да има иста права као остале традиционалне цркве и верске заједнице у Црној Гори. Абазовићева влада је формирана 28. априла 2022.

Патријарх српски Порфирије и премијер Црне Горе Дритан Абазовић потписали су 3. августа 2022. у Подгорици Темељни уговор између Српске православне цркве и Владе Црне Горе. Српској православној цркви у Црној Гори је тиме признат историјски континуитет и правни легитимитет у трајању од 800 година. То је био последњи корак у заштити СПЦ у Црној Гори.

Но то се није одразило на позитиван однос власти у Црној Гори према виталним интересима Републике Србије и Републике Српске. Заменик америчког државног секретара и специјални изасланик председника САД за Западни Балкан Габријел Ескобар казао је 15. октобра 2021. како не види „да је бити просрпски и проруски у Црној Гори иста ствар“, те да је „српско питање друго питање“. Американци су очито хтели да прикажу да у Црној Гори постоје – а могу и владати – про-НАТО Срби, који би се разликовали од анти-НАТО Срба у Републици Србији и Републици Српској.

ИВАНОВИЋЕВА ЧЕСТИТКА

Двојица Кривокапићевих „експертских министара“ Милојко Спајић и Јаков Милатовић основали су у јуну 2022. популистички покрет „Европа сад“. Наступали су с дуалистичких црногорско-српских позиција, које су – када је реч о идентитетским питањима – стављале Црну Гору изнад, а српство испод. У том смислу „Европа сад“ је сасвим слична Демократској Црној Гори. Сасвим другачији поглед имала је коалиција „За будућност Црне Горе“, предвођена Мандићем и Кнежевићем, која је српство увек сматрала једнаким с Црном Гором.

Јаков Милатовић је у другом кругу председничких избора 2. априла 2023. победио Мила Ђукановића и постао председник Црне Горе. Након парламентарних избора у Црној Гори који су одржани 11. јуна 2023. сачињена је нова парламентарна већина која је 31. октобра 2023. изабрала Милојка Спајића за премијера, а Андрију Мандића за председника Скупштине Црне Горе.

Андрија Мандић је у свој председнички кабинет поставио српску тробојну заставу, истих димензија као што је државна црвено-жута застава Црне Горе. Пре њега су српске тробојке у кабинете и на општинске зграде поставили председници општина широм Црне Горе у којима српски народ чини власт.

Мандић није честитао тзв. дан државности тзв. Косова. С друге стране, Министарство вањских послова Црне Горе, на чијем је челу Филип Ивановић, духовно чедо Митрополије црногорско-приморске и кадар „Европе сад“, честитало је 17. фебруара 2024. тзв. Косову: „Честитамо вам Дан независности ‘Републике Косово’. Радујемо се даљем унапређењу наших добросуседских односа.“

ПРО-НАТО СРПСКИ КАДАР

То такође показује видљиву улогу про-НАТО српских кадрова у Црној Гори, који делују и деловаће против интереса Републике Србије, Републике Српске, Српске православне цркве и јединственог и недељивог српства. На тај начин Црна Гора се односила и према питању тзв. геноцида у Сребреници.
На предлог председника Владе Црне Горе Здравка Кривокапића, Скупштина Црне Горе сменила је 17. јуна 2021. министра правде Владимира Лепосавића јер је на скупштинској седници 26. марта 2021. рекао да није недвосмислено утврђен „злочин геноцида“ у Сребреници. С тим у вези, Скупштина Црне Горе усвојила је 17. јуна 2021. и Резолуцију о Сребреници у којој је те ратне злочине из 1995. окарактерисала као „геноцид“. Српске странке које су биле део парламентарне већине тада су прегласане, а најважније гласове за стигматизацију Срба у Скупштини Црне Горе дали су Демократска Црна Гора, мањинске странке и Демократска партија социјалиста са сателитима.

На истоветан начин Влада Црне Горе, са Спајићем на челу, поступила је и када је у Генералној скупштини Уједињених нација 23. маја 2024. било гласање за резолуцију о Сребреници. Наиме, Црна Гора је гласала ЗА то да се на српски народ стави стигма колективне кривице. Требало је да се урезбари жиг на Републику Србију и Републику Српску, а посебно да се угрози будућност Републике Српске.

Овим је учињено још једно, а сигурно не последње вероломство власти Црне Горе усмерено против Републике Србије, Републике Српске, Српске православне цркве и читавог српског народа.