U Dorćol placu je otvorena prva samostalna izložba fotografija Janka Kusturice „Summer Knowledge“. Publika radove može da pogleda do 3. juna, a naziv je inspirisan istoimenom poemom Delmora Švarca.
– Od rane mladosti sam se zanimao za književnost, posebno poeziju. Bio sam velika nada obojici deda, mami i tati u vaterpolu, međutim, svaka bačena lopta u mojoj glavi je završavala kao fotografija ili kadar. Deda Emir me je uveo u svet filma i fotografije, a kupio mi je i prvi aparat – kaže Janko.
Sa svojih nepunih 20 godina on je za svoje fotografije već osvajao nagrade, u okviru opštinskog konkursa Vračara i republičkog, koji je organizovao Fakultet savremenih umetnosti. Danas je student prve godine kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a na otvaranju izložbe najviše je zahvalio svojoj majci Nani i njenom ocu, koji ih je prošle godine napustio.
– Čitajući poeziju Delmora Švarca počeo sam da saosećam s njim, tako blagim i oštrim. Znao sam da po pesmi „Summer Knowledge“ želim da nazovem ovu izložbu. Osećao sam kroz te reči sve što on vidi. Najviše sam zahvalan Branki i Nebojši Babiću i kolegama Aleksi i Petru, ali i dedi na službenom putu. Vredelo je to kadriranje magarca, iako nisam bio povezan s njim kao s drugim životinjama. Najviše bih zahvalio dedi, koji me je napustio 2. decembra. Na izložbi je fotka njegovih ruku. Momente koje je posvetio meni sada ću ja vama – rekao je naslednik i unuk Emira Kusturice.
Izložba „Summer Knowledge“ organizuje se na inicijativu i uz realizaciju O3one Art Spacea.
Babić o mladom kolegi: Hrabar jer radi van kanona i pravila
O radu Janka Kusturice govorio je Nebojša Babić, a za Kurir je pojasnio šta je fascinantno na njegovim fotografijama.
– Janko je hrabar, jer je snimao svoje fotografije van kanona i pravila. Uspeo je da dođe do interesantnih rezultata odnosa svetla i senke. Na izložbi je posebno zanimljiv blok portreta, gde je, recimo, lice osobe na fotografije, ali se oseti njen duh. Napravio je zanimljive muške aktove, a vidi se da ga dosta privlače ljudske ruke. To je možda najteže da se snimi, položaj nečijih ruku, kako bi to bilo prirodno i autentično – kaže Babić.