Историја геноцидних злочина: Како су „геноцидни народи“ одлучили ко је достојан етикете геноцида, а ко није?

Јучерашња Резолуција о Сребреници изгласана у УН изазвала је бурне реакције у Србији и међу Србима широм свијета. Многи истичу да ова резолуција неправедно означава читав народ као геноцидан, док историја показује да су бројне велике свјетске нације током времена починиле злочине сличне или веће размјере. Овдје ћемо прегледати неке од тих злочина и подсјетити на страдања Срба кроз историју.

Њемачка: Холокауст

Један од најстрашнијих геноцида у историји догодио се током Другог свјетског рата када су нацистичке снаге Њемачке систематски убиле шест милиона Јевреја, као и милионе других, укључујући Роме и политичке противнике. Холокауст је примјер геноцида који је детаљно документован и широко признат широм свијета.

Сједињене Америчке Државе: Злочини над домородачким становништвом

Од доласка европских колониста до краја 19. вијека, домородачке америчке заједнице суочавале су се с масовним истребљењем. Процјењује се да је неколико милиона домородаца убијено или умрло од болести и глади као резултат присилних пресељења и систематског уништавања њихових заједница и култура.

Турска: Геноцид над Јерменима

Током Првог свјетског рата, Отоманско царство (чији је наследник модерна Турска) извршило је геноцид над Јерменима. Око 1,5 милиона Јермена убијено је кроз масовна убиства, депортације и присилне маршеве смрти. Овај догађај је широко признат као геноцид, упркос контроверзама и негирањима од стране турске владе.

Хрватска: Злочини у Другом свјетском рату

Током Другог свјетског рата, усташки режим у Независној Држави Хрватској починио је масовне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима. Логор Јасеновац био је мјесто гдје је убијено више стотина хиљада људи, што се сматра једним од најбруталнијих злочина у Европи тог времена.

Француска: Злочини у колонијалним ратовима

Француска има дугу историју колонијалних освајања и бруталности, посебно у Африци и Индокини. Током Алжирског рата за независност, процјењује се да су француске снаге биле одговорне за смрт стотина хиљада Алжираца кроз репресије, масакре и мучења.

Белгија: Конго

Краљ Леополд ИИ од Белгије управљао је Конгом као приватним посједом, гдје су његови режими и експлоатација резултирали смрћу око 10 милиона Африканаца кроз присилни рад, глад и болести. Овај период белгијске колонијалне владавине један је од најзлогласнијих примјера колонијалне бруталности.

Велика Британија: Колонијална владавина у Индији

Британска колонијална владавина у Индији довела је до бројних катастрофа, укључујући Велику глад у Бенгалу 1943. године, током које је умрло око три милиона људи због неспособности и небриге британске администрације. Такође, репресивне мјере против домородачког становништва током британске колонијалне владавине често су резултирале масовним злочинима.

Геноцид у Руанди

Геноцид у Руанди организован је кроз систематско планирање и мобилизацију локалних лидера, војске и милиције. Влада Хутуа је активно подстицала и координирала нападе на Тутсије и умјерене Хутуе путем пропаганде, мобилизације и расподјеле оружја. Кроз медијску пропаганду и манипулацију, демонизовали су Тутсије као непријатеље државе, потпаљујући мржњу и подстичући људе на насиље. Локални лидери су организовали масовна убиства, а војска и милиције су спроводиле нападе широм земље. Ова синхронизација напада и подршка власти омогућила је геноцид да се одвија брзо и систематски.

За 100 дана је убијено преко 800.000 Тутсија а међународна заједница није реаговала током овог масакра.

Геноциди над Србима: Страдање током свјетских ратова

Срби су такође били жртве геноцида и масовних злочина, посебно током Првог и Другог свјетског рата.

Први свјетски рат

Током Првог свјетског рата, Србија је претрпјела огромне губитке. Од укупне популације која је прије рата бројала око 4,5 милиона људи, Србија је изгубила око 1,2 милиона, што укључује војнике и цивиле. Овај проценат представља једну од највећих стопа смртности по глави становника у цијелом рату. Србија је претрпјела огромне људске и материјалне губитке, а многи Срби су били изложени тешким условима, глади и болестима.

Други свјетски рат

У Другом свјетском рату, Срби су претрпјели страшне злочине од стране нацистичких окупатора и њихових савезника. Немачке снаге, заједно са усташким режимом у Независној Држави Хрватској, извршиле су систематске прогоне и убиства Срба. У логору Јасеновац, познатом као „балкански Аушвиц“, убијено је више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома. Српски народ је био изложен масовним убиствима, депортацијама, присилним радом и мучењима.

Грешка Генералне скупштине УН

Усвајање Резолуције о Сребреници од стране Генералне скупштине УН представља катастрофалну грешку. Ова резолуција, која неправедно означава читав српски народ као геноцидан, игнорисала је комплексност и многострукост ратних злочина у бившој Југославији. Док је важно препознати и осудити злочине почињене у Сребреници, етикета геноцидног народа не би требало да се примењује на Србе, као ни на било који народ у цјелини.

Чињеница је да двије трећине свјетског становништва није подржало ову резолуцију, што указује на дубоке подјеле и неслагања у вези са њом. Многе земље су препознале да је оваква резолуција политички мотивисана и да може додатно поларизовати већ затегнуте односе на Балкану. Такодје, много мањи број држава би гласао за усвајање Резолуције да није огромних притисака од стране предлагача Резолуције(Њемачка и Руанда, гле чуда земље које су начиниле најстрашније злочине на својим континентима) и њихових савезника, на земље чланице УН. Тај потез показује колико је све бесмислено сто раде и да им је циљ да један поносни народ омаловаже а злочине које су они чинили маскирају и прикрију од очију јавности.

Политичка манипулација у Црној Гори

У Црној Гори, подржаваоци Резолуције о Сребреници, као што су Демократска партија социјалиста (ДПС), Бошњачка странка и поједине невладине организације, не би требало да користе ову болну тему за стицање политичких поена. Лицемерје у политици само додатно погоршава ситуацију и удаљава друштво од истинског помирења и разумјевања које је у овом тренутку изузетно потребно Црној Гори. Такође, ови политички субјекти би требало да узму у обзир и то да огромна већина грађана Црне Горе неће прихватати ову Резолуцију из разлога што се суосјећају са братским народом из Србије и Републике Српске.

Важно препознати и осуђивати злочине који су се догодили током рата у бившој Југославији али важно је и имати уравнотежен поглед на историју геноцида широм свијета. Срби, као и сваки други народ, не могу бити колективно означени као геноцидан народ због дијела појединаца или одређених група. Историја показује да су многе нације починиле страшне злочине, а суочавање са прошлошћу је кључни корак ка мирној будућности. Срби су, као и многи други народи, претрпјели тешка страдања и геноцидне злочине које се надамо да ће УН признати на неком од следећих засједања.