САНУ и резолуција о Сребреници: Гласно ћутање

Највиша научна и уметничка институција у земљи Српска академија наука и уметности (САНУ) није се изјаснила о Резолуцији о Сребреници која је јуче усвојена у Генералној скупштини Уједињених нација простом већином гласова са 84 „за“, 19 „против“ и 68 уздржаних.

Иако се ради о једном од питања од велике националне важности, а због којег је Србија била ангажована у снажној дипломатској активности, САНУ је, за разлику од Српске православне цркве, остала по страни. Није се укључила у напоре чији је циљ био да се укаже на неправедност стављања жига геноцида на српски народ, поделе које ће оваква резолуција изазвати, и већ изазива, у региону, процедуралне акробације и заобилажења правила како би овај документ уопште стигао до Генералне скупштине УН.

Академик Коста Чавошки каже за РТ Балкан да лично сматра да је САНУ требало да се изјасни о овом питању.

„Али већина људи изгледа није склона да се таквим или сличним поводом оглашава. Ја сам рецимо у Академији поставио питање поводом француско-немачког плана, али то просто није прошло. Скоро је један колега исто то питао на једном састанку. Неко је нешто рекао, укључујући и мене, али од тога на крају ништа није било“, каже Чавошки.

Он додаје да САНУ једноставно није склона таквим изјашњавањима.

„Моји су разлози да академија треба о томе да се изјасни, али други то не прихватају. Не знам шта су разлози тих других. Нема ту неког гласања, неко покрене неко такво питање, па се поводом тога каже да нека комисија треба то да размотри, па се она никад не састане… Није то баш тако да се глатко одбије“, наводи Чавошки.

Наш саговорник указује и на (не)изјашњавање САНУ око питања Косова и Метохије.

„Био је скуп о КиМ у САНУ, њега сам ја организовао, али то су све појединачна иступања. Свако има свој став, ставови су јако добри, али се не могу приписати академији као институцији, скупном телу. Нико није против тога да се то разматра, али САНУ није склона да као тело заузме став“, каже Чавошки.

На питање да ли би то требало да се промени како би САНУ била видљивија и присутнија у јавности када су у питању важне националне теме, одговара: „нисам више сигуран“ и додаје да је академија једноставно таква.

„Да ли се Универзитет у Београду о томе изјашњава, а ваљда смо слични, и они су јако моћна установа. Имају много више професора, академика је свега нешто преко сто“, указује Чавошки.

Он напомиње да је лично више пута говорио и износио свој став пре свега о питању Косова и Метохије, не само о француско-немачком плану, већ и о Бриселским споразумима.

„Говорио сам о тим споразумима од Борка Стефановића, преко Ивице Дачића. Дачић је извукао КиМ из надлежности Савета безбедности и предао у надлежност Европске уније што је била катастрофална грешка. То су велике националне ствари, од историјског значаја“, истиче овај академик.

Додаје и да не сматра да је питање резолуције о Сребреници те тежине, али указује да јесте важно.

„Важно је јер је то покушај да се Срби као народ понизе. По мом суду, резолуција је необавезујућа и сем тог лошег става у међународној јавности не видим да ће бити неких драматичних последица. То је погубна ствар, поготову због тога што заправо уопште није било геноцида, о томе сам и писао. Писао сам велику књигу и на енглеском и на српском о суђењу Радовану Караџићу где поред осталог детаљно анализирам шта се десило у Сребреници и после тога. То није био геноцид“, закључује Чавошки.