Спутњик сазнаје: Државни Савет за српски језик тражи од Владе да се укину „родно осетљиве“ одредбе

Састанак владиног Савета за српски језик у вези са укидањем одредби везаних за примену родно осетљивог језика одржан је данас. Савет ће Влади Србије у среду упутити препоруку о укидању и надају се позитивном исходу. Какав год да буде одговор Владе, Савет ће наставити да делује у циљу одбране српског језика од силом наметаног језичког инжењеринга.

Пре више од годину дана, Влада Србије је усвојила одлуку о образовању Савета за српски језик, чији је задатак да прати и анализира стање у области употребе српског језика и очувања ћирилице као матичног писма.

Председник Савета за српски језик и редовни професор на Филолошком факултету у Београду Александар Милановић рекао је за Спутњик да ће поменути документ предати Влади Србије, а да његова поента неће бити повлачење Закона о родној равноправности, већ само укидање оних одредби из закона које су везане за примену родно осетљивог језика.

Приликом писања предлога, Савет је узео у обзир став односно мишљење свих релевантних институција које су се о родно осетљивом језику огласиле, укључујући Одбор за српски језик, Матицу српску, Српску књижевну задругу, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Вукову задужбина и многе друге институције.

Узимајући у обзир све то што су релевантне институције рекле, узимајући у обзир расправу коју смо водили не само данас на седници Савета за српски језик, него и раније, узимајући у обзир наравно и већинско мишљење које је исказано у јавним дебатама током претходног периода, просто нисмо имали могућност за било какво друго решење, осим да Влади Србије, која је наше тело и формирала, упутимо препоруку, рекао је Милановић за Спутњик.

Сви смо за равноправност

Милановић објашњава да не претендују на то да цео Закон о родној равноправности уклоне, већ само делове који се односе на „поприлично неприродну поставку о примени некаквог мутног појма родно осетљивог језика“. Они сматрају да је потпуно немогуће да у пракси таква једна законска одредба остане у животу.

Уколико се Влада Србије оглуши о ову препоруку, Савет ће наставити да се бори за српски језик. Ипак, Милановић каже да је оптимиста и да верује да ће апели свих релевантних србиста у Земљи уродити плодом.

Желим да будем оптимиста. Покренули смо и то питање данас на седници, али зашто бити песимиста. Лично видим као позитиван Владин чин то што је одлучено да се пре више од годину дана формира наш Савет за српски језик у којем се налазе и представници релевантних лингвистичких, односно србистичких институција са једне, а и представнике Владе са друге стране. Ми смо били потпуно јединствени у ставу да ове одредбе треба одбацити. Не мислим на нас као на појединце, већ као на одговорне људе који реагују на оно што релевантне институције кажу, тако да сам ја дубоко убеђен да ће Влада наше препоруке прихватити, а ако се оглуши, онда ћемо се окупити као Савет и смишљати даље акције.

Будућност српског језика

Професор Милановић тврди да се, уколико би родно осетљив језик почео да се примењује, са српским језиком не би десило ништа страшно, будући да је отпоран на такве врсте идеолошких утицаја.
Он каже да сигурно постоје одређени књижевници који позитивно реагују на овакве појаве, али да то није спорно, јер књижевницима и треба оставити такву врсту слободе.

Сваком појединцу треба оставити слободу да себе именује као књижевника или књижевницу, као директора или директорку. Немамо никакав проблем са тим и нико нормалан нема никакав проблем са тим, али имамо проблем са тим да неко покушава да нам нареди нешто. То је већ нека врста диктатуре, увођења цензуре и идеолошког насиља не само над језиком него и над мишљењем и свим људским слободама.

Он је дубоко убеђен да ће српски језик све ове појаве одбацити као стране, неприродне и неорганске, а да ће говорници српског језика, у апсолутној већини, на њих реаговати као и до сада.

Одређене идеолошке структуре у нашој земљи ће и даље инсистирати на томе да се то брутално и насилно примењује, али надам се да ће наша држава схватити да то нигде у Европи, сем у Србији, не постоји и да таква врста вођења не само језичке политике него политике уопште не води никуда. Надам се да ће разум превладати и да ми нећемо остати усамљено острво у свету где се за не примењивање родно осетљивог језика плаћају казне или иде у затвор.

Милановић се нада да ће се Србија вратити тамо где је и остатак Европе и да ће Закон представљати само неку врсту препоруке, са могућношћу избора да се свако именује како жели, али да нико никога не присиљава да то на силу мора примењивати.