Срби и Српкиње, овако ћете да говорите! Спутњик открива смехотресна правила родно сензитивног језика

Честитке говорницима и списатељима српског језика! Добили смо аласкињу, бољшевикињу, читачицу бројила, схоластичарку, галванизерку…
Од данас би званично требало да почне обавезна примена родно сензитивног језика као део усвојеног Закона о родној радновноправности, а летимични преглед језичког Приручника за употребу родно осетљивог језика који је израдило Координационо тело за родну равноправност, а под покровитељством ЕУ – много показује.

Креативност у грешкама и нелогичностима запада за око сваком писменом човеку, а како ће тек бити у пракси, кад је овако у „правилнику“ – може се наслутити.

Ауторе и сараднике – јер било је ваљда и језичких стручњака – нису заобишле ни словне грешке у овом wannabe нормативном приручнику. Већ на другој страни, у кључној речи – „равноправност“ фале чак два слова (Координационо тело за родну равноправно). Потом се нижу примери које је и без словних грешака тешко растумачити: менекен, пропадандист(а), прозаис/а…

Чак и да занемаримо непознавање грађења речи и често одсуство гласовних промена, овај речнички корпус садржи изразе којима је тешко распознати чак и основни облик и мушки род, а камоли изведенице (фотограметриЦар/фотограметричарка; подиатрист/подиатристкиња…) Шта су шиатсу терапеуткиња, сирарка, плакатарка, гросисткиња… некако се и дâ тешким умним напором и помоћу Гугла дознати. Али…

Апостол је добио свог женског парњака, мада не у облику сандале, јер можда ће се поред 12 Христових апостола појавити након 2000 година и нека – апостолка. A докторанд, који се спрема за докторски испит, свог женског „друга“ значајно је подигао у хијерархији, па је она сада – докторка наука. Сопран као највиши женски глас „погубио се“ у сопственом значењу, јер од сада ће нам се потенцијално наметати не само сопранисткиње већ и сопранисти. Техничар и техничарка заузимају мало места у речнику, па су додати и галеријски техничар и галеријска техничарка, а друштво им праве и хемијски чистач и хемијска чистачица, поштанска шалтерска службеница (јер шалтера има искључиво у пошти), справљачица сапуна…. Реч „дадиља“ нема свог мушког пара, па чами као удовица поред празног места у табели.

Ако ће овај приручник наметати решења, онда је женски физиолог заправо склизнуо у метафизику, па је сад филозофкиња.
Накарадности и нелогичности је бесмислено много, и ако је идеја била да жене као носиоци занимања и титула буду видљивије у језику, дати језички приручник нас је исмејао.

Без обзира на даљи ток примене родно сензитивног језика, језикословци и језикословкиње у овом приручнику имаће једно – комично штиво.