Кад може признање „Косова“, може и Сребреница: Зашто Срби у ЦГ неће добити референдум о „геноциду“?

За разлику од Мађарске која ће гласати „против“, Црна Гора ће у Генералној скупштини Уједињених нација 23. маја ове године бити „за“ резолуцију о Сребрници којом ће читавом српском народу, па и најмање трећини својих грађана који се изјашњавају као Срби, на чело бити утиснут жиг геноцидности. Подгорица ће се на овај начин придружити и осталим република бивше СФРЈ, Хрватској, Словенији, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, сада, осим БиХ, чланицама НАТО које ће листом стати иза овог срамног акта.

Ништа ту неће поправити ни два амандмана на резолуцију које је Црна Гора, посредством САД упутила ГС УН и којима су, наводно, покушали да поправе основни текст. Саговорници РТ Балкан из Црне Горе ових дана редом су сагласни и да одбијање црногорских амандмана ништа неће променити у ставу и већ донетој одлуци Владе ове државе да гласа за резолуцију о Сребреници. Неки црногорски медији синоћ су објавили текст резолуције о Сребреници и констатовали да црногорски амандмани нису уврштени.

Ништа боље неће проћи не предлог Српског националног савета Црне Горе који је у уторак писмом премијеру и министрима у Подгорици затражио да се хитно, а има времена, до 23. маја, и то без кампање организује референдум на коме би се грађани изјаснили о том питању.

Референдума, наравно, неће бити као што га није било ни у случају када је Црна Гора, 9. октобра 2008. године признала независност тзв. Косова, као ни 2017. године када је ова држава пошто је претходно затражила пријем била и примљена у НАТО.

У сва три случаја остаће тајна колико је грађана Црне Горе стало и колико стоји иза ових судбоносних одлука својих власти. Или, тајне можда и нема, властима је све јасно, па зато референдума нема и неће га бити ни сада?

Када је октобра 2008. године Влада Црне Горе са премијером Милом Ђукановићем једногласно признала независност тзв. Косова, односно усвојила текст заједничке изјаве Влада Црне Горе и Македоније о истовременом признању тзв. Косова, тадашњи министар вањских послова Црне Горе Милан Роћен рекао је да је та одлука у складу са Уставом Црне Горе, и да одлука владе полази од спремности „Косова“ да се „развија као мултиетничко друштво, да штити права свих заједница, да развија добросуседске односе са Србијом у циљу помирења“.

Срби са КиМ данас су најбољи сведоци колико је Роћен био у праву са изјавом.

Србија је тада ускратила гостопримство амбасадору Црне Горе у Србији Анки Војводић, четири дана касније у Подгорици је одржан протестни скуп на коме је било, по неким извештајима, и 50.000 људи, по извештачима радија Дојче веле – 10.000. Било је и немира, повређених, ухапшених, Андрија Мандић почео је штрајк глађу тражећи повлачење признања, али је та одлука до данас остала камен темељац вањске политике власти у Подгорици.

„Да ли је национални интерес Црне Горе да забије крвави нож у леђа свога брата? Нема срамнијег чина у историји Црне Горе од овог чина који је урадила његова влада. Ово је издаја Црне Горе и нема нико право зато што га је време избацило и дало му власт, да издаје све оно у чему се састоји част, образ, витештво, јунаштво и достојанство Црне Горе. Нема то право нико да уради. Онај ко хоће да изгуби свој образ не може да губи образ Црне Горе и Црногораца“, пророчки је те вечери у Подгорици рекао митрополит Амфилохије.

Центар Подгорице је 13. октобра 2008. увече био покривен српским заставама, народ је у главни град стигао са севера државе, од Пљеваља, Берана, Бијелог Поља, Никшића, из Даниловграда, са Цетиња, из Приморја. Са скупа је упућен захтев Влади да организује референдум, да провери своју одлуку. Наравно, референдум није организован а и чему би кад је било јасно шта добар део народа у том тренутку мисли.

И још један историјски дан за Црну Гору, 5. јун 2017. године прошао је за Црну Гору без референдума и народног изјашњавања. Министар вањских послова Срђан Дармановић тог дана је у америчком Стејт Департменту предао инструмент о приступању Црне Горе НАТО-у, чиме је Црна Гора постала 29 чланица алијансе. Тиме је Црна Гора, објавио је тог дана Радио Слободна Европа, послала индиректну поруку Русији. Крајем априла те године црногорски парламент је са 46 гласова посланика од укупно 81, усвојио приступни уговор о чланству у НАТО, а Момир Булатовић је рекао да је то „веома тужан дан за Црну Гору“. У центру Подгорице спаљена је застава НАТО-а.

„Данас је велики дан за Црну Гору, историјски. Држава и нација поднели су велике жртве и у 19. и у 20. веку да би одбранили своје право на слободан живот. Ми данас славимо чињеницу да се никада више о нама, нашој држави, неће одлучивати иза наших леђа као што се то дешавало много пута у прошлости“, поручио је 5. јуна 2017. премијер Душко Марковић.

Годину и по пре тога, средином децембра 2015. после позивнице НАТО да Црна Гора уђе у његов клуб, тадашњи премијер Мило Ђукановић рекао је да одлуку о томе може донети Парламент, како то Устав предвиђа, и да за такву одлуку „није неопходна потврда на референдуму који тражи већина опозиције“.

„Не постоји правна обавеза нити политичка потреба за организовање референдума о приступању Црне Горе НАТО савезу“, рекао је Ђукановић и додао како „ни Устав не прописује референдум за приступање алијанси пошто уласком у НАТО Црна Гора не губи свој суверенитет“.

Један од утицајнијих медија у Подгорици синоћ је објавио да се „Црна Гора гласом за резолуцију окреће и против српског народа, али и против себе“.

„Ако Црна Гора гласа за резолуцију о Сребреници, то значи да гласа да је и Црна Гора геноцидна“, рекао је Милан Кнежевић, један од лидера ЗБЦГ, коалиције која је подржала Спајићеву Владу.

„Погрешно је и веома опасно изједначавати Сребреницу и Јасеновац. Прича о сребреничком геноциду није научно утемељена, али је итекако политички мотивисана. Крајње је сумњиво да ли се покреће из поштовања према жртвама или из неких других разлога“, речи су митрополита црногорско-приморског Јоаникија.

Хрватска је јуче уручила протестну ноту Црној Гори поводом најава да ће се у Скупштини ЦГ наћи резолуција о геноциду у Јасеновцу.

„Нота апострофира непримереност манипулацијом жртава Јасеновца у политичке сврхе, инструментализованост Хрватске за тамошњу унутарњу политику и позива Црну Гору да се суздржи од било чега што може угрозити њихов пут према ЕУ“, пренео је портал РТЦГ.

Биће занимљиво видети како ће Влада Црне Горе реаговати на изјаву Владе суседне државе, овог пута Хрватске и каква ће, наредних дана, бити судбина резолуције о Јасеновцу.

Што се тиче Сребренице, све је већ одавно јасно.