Информација о Сребреници – дезинформација за анестезирање Црне Горе

Министар иностраних[1] послова Црне Горе др Филип Ивановић је 11. маја 2024. године Комисији за политички систем, унутрашњу и спољну политику Владе Црне Горе под бр. 1-900/24-1870 доставио ”на разматрање и усвајање, Информацију о предлогу амандмана на предлог резолуције ”Међународни дан сјећања и помена геноцида у Сребреници 1995. године” (PDF документ: Informacija_Ministarstva_vanjskih_poslova_CG_Vladi_CG_o_predlogu)

Уз пропратни акт, достављен је и попуњени Формулар за подношење материјала за дискусију. Влада Црне Горе је, на телефонској сједници 11. маја 2024. године која је трајала око пола сата, усвојила закључак којим је ”размотрила и утврдила” Информацију и предлоге министра иностраних послова др Филипа Ивановића.

Формулар истинитији од Информације

Из Формулара Министарства иностраних послова сазнајемо неколико битних информација. Заправо, Формулар има више информације од документа који је насловљен као Информација. Прије свега, наведено је да цитирани документ НИЈЕ из ”Програма приступања Црне Горе Европској унији”, а то значи да Резолуција о Сребреници нема никакве везе са приступањем Црне Горе Европској унији. Даље, наведено је да цитирани документ НИЈЕ ”из Средњорочног програма рада Владе 2021-2024. године”. Треће, документу није одређен степен тајности што значи да онај који га има може и да га презентује јавности. Четврто, наведено је да документ ”није дискутован” на Комисији за политички систем, унутрашњу и спољну политику. И, пето, предложен је текст закључка да је Влада Црне Горе ”размотрила и усвојила Информацију о предлогу амандмана на предлог резолуције ”Међународни дан сјећања и помена геноцида у Сребреници 1995. године”.

Два дана касније, 13. маја 2024. године, Министарство спољних послова је на својој званичној интернет страници објавило да је ”у складу са Информацијом о предлогу амандмана предлагачима упутило сугестије на предложени текст”. Наравно, текст ”сугестија” није објављен!

Од амандмана до сугестија

Дакле, од ”амандмана” се административном игром ријечи путем телефонских уређаја, преко ”амандманских формулација”, стигло до ”сугестија”. Непотребно је да се образлаже разлика између амандмана и сугестија! Влада се информише о ”амандманима”, па о ”амандманским формулацијама”, а предлаже јој се и она прихвата да Министарство спољних послова задужи да уместо ”амандмана” формулише и предлагачима Резолуције о Сребреници упути ”сугестије”!?!

У првом пасусу ”Информације о предлогу” непостојећих амандмана, члановима Владе Црне Горе је препричн садржај Предлога резолуције о Сребреници без достављања текста Предлога резолуције о Сребреници. Текст Предлога резолуције о Сребреници, иначе обима двије странице А4 формата, препричан је у једном пасусу од 11 редова или у 4 реченице!

У Информацији је наведено да је ”имајући у виду значај предложене резолуције, као и у њој наведене пресуде међународних судова, те Резолуцију о геноциду у Сребреници, коју је усвојила Скупштина Црне Горе 2021. године, потребно с посебном пажњом сагледати садржај предлога, као и његове правне и политичке консеквенце”. Предлагач је, сасвим намјерно, изоставио да помене и Резолуцију Савјета безбједности бр. 819 од 16. априла 1993. године у којој се, како је и доказано у тексту ”Црна Гора и Сребреница” (https://www.in4s.net/crna-gora-i-srebrenica1/), помиње и Црна Гора у контексту одговорности за ратне догађаје у Сребреници и Босни и Херцеговини. Као што се види из Информације, предлагач није, како нетачно наводи, ”с посебном пажњом сагледао садржај предлога (Резолуције)”, а камоли његове политичке и правне консеквенце”! Зашто?

Хоћу Тару, нећу бару

У Информацији да наведено да ”предложена резолуција” има ”значај” који треба имати у виду. Дакле, Резолуција о Сребреници није безначајан документ и не односи се на лица која су у Хагу осуђена за злочин у Сребреници, јер се на њих већ односе изречене пресуде. Уочљиво је да заговорници усвајања Резолуције о Сребреници из Црне Горе том документу јавно и не придају тако велики значај. Јасно је да они хоће да прикажу да се Резолуција о Сребреници у Уједињеним нацијама налази у истој равни са Резолуцијом Скупштине Црне Горе која је у народу позната по слогану: ”хоћу Тару нећу бару”.

Нетачно је наведено да је Црна Гора ”држава која гаји културу сјећања”. Прецизније је да се наведе да се је Црна Гора држава која спроводи селективно сјећање, јер је познато да се по јамама и гудурама по Црној Гори и даље налазе масовне гробнице недужних грађана – жртава из времена Другог свјетског рата и послије његовог завршетка. Да не говоримо да се држава Црна Гора не сјећа ни својих жртава које су страдале изван граница Црне Горе у ХХ вијеку. До недавно, држава Црна Гора се није сјећала ни жртава које су страдале током НАТО агресије 1999. године. Да је било среће као што, на жалост, није, држава Црна Гора би обиљежила гробнице свих жртава као што је то, на примјер, одавно учинила Словенија која истински негује културу сјећања на све жртве Другог свјетског рата без обзира на то којем су народу припадале!

Да ли су вјерске заједнице учлањене у партију?

У односу на наведено, не кореспондира са реалношћу ни саопштење за јавност политичке партије којој припадају премијер и министар од 14. маја 2024. године о ”ПЕС-у као грађанској партији која се веома принципијелно и са пијететом односи према свим жртвама вођених ратова” (https://www.vijesti.me/vijesti/politika/707052/pes-oni-koji-nas-ne-vide-kao-saveznika-imaju-mogucnost-da-sa-dps-om-sruse-vladu). Писцу ових редова није јасно које то ”вјерске заједнице сачињавају ПЕС”, како је наведено у саопштењу. Први пут јавност сазнаје да ”све вјерске заједнице” у Црној Гори сачињавају ову политичку партију, а што није тачно и противно је Уставу Црне Горе. Остављам могућност да су вјерски неписмени аутори саопштења мислили да ту политичку партију сачињавају и грађани који су вјерници ”свих вјерских заједница”, а међу њима и такозване и самозване ”Црногорске православне цркве” и осталих такозваних и самозваних црногорских православних вјерских заједница које су недавно настале из ове која је основана 2000. године у цетињској станици полиције.

Нетачно је наведено да Црна Гора ”одржава добросусједске односе”. Да не цитирам изјаве србијанских званичника, али би заиста било лијепо да министар др Филип Ивановић грађанима, а посебно својим сународницима Србима и комшијама Црногорцима, објасни како се то, рецимо, одржавају ”добросусједски односи” са Србијом када честита дан тзв. државности тзв. Републике Косово или када у истом пакету предлаже амбасадоре Црне Горе у Републици Србији и тзв. Републици Косово. Или, да објасни како се подржавањем Предлога резолуције о Сребреници његују ”добросусједски односи” са Србијом и Републиком Српском уколико зна став Републике Србије и Републике Српске по том питању. Такво поступање никако не значи одржавање ”добросусједских” него настављање и продубљивање непријатељских односа према Републици Србији и Републици Српској.

Помиритељски или непријатељски став

Нетачан је и навод да Црна Гора ”показује посебан сензибилитет према оним темама које су од важности за суживот, сарадњу и помирење у региону”. Напротив, Влада Црне Горе на овакав начин показује тотално одсуство сензибилитета не само према темама које су од важности за суживот, сарадњу и помирење у региону него и према темама које су од важности за суживот, сарадњу и помирење у Црној Гори.

Наведно је да је ”потребно заузети помиритељски и пријатељски став” због дискусије ”која се поводом предлога резолуције повела у сједишту Уједињених нација, као и у Црној Гори, али и у региону”. И, умјесто да су аутори Информације ту ставили тачку и што би свако пристојан и одговоран поздравио, аутори Информације су навели да ће се ”помиритељски и пријатељски став” остварити тако ”што би се допуном текста предлога резолуције отклониле све сумње у могућности њене наводне злоупотребе”. Ако је у питању ”наводна”, тј. непостојећа злоупотреба Резолуције о Сребреници онда се не би имало шта отклањати, па ни ”допуном текста”. Јер, борба постоји и треба да постоји против сваког облика злоупотребе, а не против ”сумњи у наводне”, тј. непостојеће злоупотребе. С тим у вези, Министарство иностраних послова Црне Горе сматра да се против ”наводне”, тј. непостојеће злоупотребе Резолуције о Сребреници треба борити ”допуном текста резолуције”?

И тако Министарство иностраних послова и Влада Црне Горе препоручују свим чланицама Уједињених нација да се од ”наводне”, тј. непостојеће злоупотребе Резолуције о Сребреници јуначки треба борити трансформацијом ”амандмана” у ”амандманске формулације”, а ових у ”сугестије”.

Министарство иностраних послова и Влада Црне Горе сматрају да ”сугестије”, иначе настале од ”амандмана” преко ”амандманских формулација”, треба ”недвосмислено потцртати” као да је могуће двосмислено или вишесмислено ”потцртавање”. А то ”недвосмислено потцртавање” индивидуализације кривице за злочине геноцида и неприсивање индивидуалних кривица ”ниједном народу, етничкој или вјерској групи” није ништа друго него пилатовско прање руку! И тако ће остати у историји!

Урушавање Дејтонског споразума

Министарство иностраних послова и Влада Црне Горе сматрају да је ”упутно указати и на неопходност очувања одредаба Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини”. Свако пристојан и одговоран ће се сложити са овим наводом. Али, Министарство иностраних послова и Влада Црне Горе упорно игноришу чињеницу да је Златко Салков Лагумџија, бивши шеф Информативне службе Савеза комуниста Босне и Херцеговине и један од ратних бошњачких лидера у Босни и Херцеговини, сада амбасадор Босне и Херцеговине у Уједињеним нацијама, без консенсуса представника три конститутивна народа – Срба, Хрвата и Бошња – и без одлуке Председништва Босне и Херцеговине као колективног шефа државе, аутор идеје и текста Резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама. На такав начин се, из темеља, урушава Дејтонски споразум, али Министарство иностраних послова и Влада Црне Горе то не желе да виде као што не желе да виде ни Резолуцију Савјета безбједности Уједињених нација бр. 819 од 16. априла 1993. године.

У посљедњем пасусу Информације, у једној реченици, министар иностраних послова др Филип Ивановић је предложило да Влада Црне Горе задужи Министарство на чијем је челу да ”горепоменуте сугестије формулише и на адекватан начин упути предлагачима Резолуције”. По Његошу, ”овдје људско запире познање”, јер би се сваки човјек који држи до свог људског и професионалног достојанства уклонио од таквог посла који сије мржњу и продубљује подјеле, а у овом случају министар сам себе за то препоручује!!! Наравно, Влада Црне Горе је, услишила предлог министра иностраних послова др Филипа Ивановића и задужила га да обави активности које је предложио. Наравно, ни закључак није објављен на званичној интернет страници Владе Црне Горе, али је у посједу писца ових редова.

Да или не!

Но, да не буде по оној народној – прилагођеној за ову неприлику – тресао се Ист Ривер родио се миш! Зато све указује да, уколико Влада Црне Горе жели да чува образ и достојанство, па и интересе Црне Горе, и да Црна Гора постане оно што пишу у Информацији онда у најгорем случају, Влада Црна Горе, када и ако дође до више пута одлаганог гласања о Предлогу резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, треба да буде уздржана, а часно би било да гласа против таквог документа! У противном, Информација којој је посвећен овај текст није ништа друго до Дезинформација за анестезирање јавности и брукање Црне Горе.

[1] Као Србин који говори српским језиком и пише ћирилицом, у својим ауторским текстовима не употребљавам хрватски израз ”вањски послови”, који се налази у Уставу Црне Горе од 2007. године, него искључиво употребљавам српски израз ”инострани послови” у називу Министарства и титулацији министра.