Украјина се одрекла легендарног писца Михаила Булгакова рођеног у Кијеву: Био је империјалиста и презирао нас је

]

На данашњи дан, 15. маја 1891, рођен руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков, по професији љекар, који је – због непристајања да се додворава властима и служи пропаганди као „инжењер душа“, што се за совјетске умјетнике подразумијевало послије Октобарске револуције – деценијама био у немилости. Жустро је нападан и послије смрти /1940/, а његово дјело потискивано и прећуткивано. Због романа с фабулом из грађанског рата „Бијела гарда“, касније драматизованог под називом „Дани Турбина“, у којем је разматрао истрајност етичко-естетичког кодекса личности у судбинским тренуцима историје, био је мета напада самог Стаљина. Сличан гњев изазвао је романом „Мајстор и Маргарита“, штампан у Москви тек 1966. Борба за личност и стваралачка права човјека – оштро супротстављена „социјалистичкој“ идеологији колективизма – карактеристична је и за драме у којима ту тему испитује на материјалу грађанског рата, суморне совјетске свакодневице, стварности протеклих епоха и „свијетле“ комунистичке будућности. Његов „фантастични реализам“, филозофија живота и умјетности имали су изузетно снажан ефекат у свјетским размјерама и знатно су утицали на совјетску литературу у другој половини 20. вијека. Остала дјела: приповијетке „Биљешке младог љекара“, „Ђаволијада“, „Кобна јаја“, „Псеће срце“, романи „Живот господина де Молијера“, „Позоришни роман“ /недовршен/, драме „Бјекство“, „Зојкин стан“, „Пурпурно острво“, „Адам и Ева“, „Блаженство“, „Иван Васиљевич“, „Братство лицемјера“, „Посљедњи дани“, „Батум“, сценарији: „Ревизор“, „Мртве душе“, драматизација „Мртвих душа“, „Рата и мира“.

Украјински институт националног памћења наредио је да се истражи заоставштина чувеног писца Михаила Булгакова, како би се утврдило да ли је аутор „Мајстора и Маргарите“ подржавао „руску империјалну политику“.

Булгаков, који је рођен у Кијеву 1891. године када је он био део Руског царства, писао је на руском и провео последње две деценије живота у совјетској Москви, радећи на романима, драмама и колумнама.

Како се наводи у саопштењу на сајту украјинског института, писац је био „империјалиста“ у својим ставовима упркос годинама које је провео у Кијеву и „презирао је Украјинце и њихову културу, мрзео украјинску жељу за независношћу, негативно говорио о формирању украјинске државе и њених лидера“.

Украјински активисти су 2022. успели да уклоне спомен-плочу Булгакову са Националног универзитета „Тарас Шевченко“ у Кијеву. Најновија одлука Института за национално памћење могла би да доведе до демонтаже још споменика везаних за Булгакова.

Најпознатији по „Мајстору и Маргарити“ – објављеном дуго након његове смрти и такође забрањеном у Украјини – његов роман „Бела гарда“ смештен је у Кијев током немира 1918. Иако је дело забранила совјетска влада, позоришна представа заснована на њој – „Дани Турбинових“ – наводно је била једна од омиљених Јосифа Стаљина.

Од почетка војне операције у Украјини је интензивирана кампања за уклањање свих веза са Русијом и њеном културом. Као део овог покрета, Кијев је донео закон о „деколонизацији“ уличних знакова, споменика, меморијала и натписа.

У децембру 2022. у Одеси је срушена статуа Катарине Велике, иако је град основан по њеном наређењу 1794. Неколико градова уклонило је статуе и спомен-плоче посвећене класичном руском песнику Александру Пушкину.

Москва је осудила политику поништавања, рекавши да покушаји да се укине руска култура и „присилна украјинизација“ земље крше међународне норме и крше права око четвртине становништва Украјине које говори руски.