Спомен на Дан победе: Црвеноармејци пали за ослобођење Европе, по својој жељи сахрањени у Београду

„Погинуо код Будимпеште, по својој жељи сахрањен у Београду“, порука је са неколико надгробних споменика хероја Црвене армије који су се борили за ослобођење Европе и тадашње југословенске престонице од нацистичке окупације.

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и шетњом „Бесмртног пука“, а редакцији РТ Балкан за око су запела имена совјетских ослободилаца који су за место вечног спокоја одабрали баш Београд.

Као што је упитао један корисник друштвене мреже Икс, шта је храбре момке који су долазили из далеких предела СССР-а и водили победничке битке од Финске до Дунава – где су у близини Будимпеште и изгубили живот у једној од најкрвавијих опсада – мотивисало да буду сахрањени у нашем главном граду.

Увидом у документацију на руском сајту „Памјат народа“, види се ко су били совјетски војници који су изгинули у биткама од 1941-1945. године.

О капетану Евгенију Петровичу Иванушкину знамо да је рођен 25.12.1914. године. Погинуо је у близини Будимпеште, али тачан датум смрти није познат.

Виктор Илич Заварухин рођен је 1914. године у Кременкулу у Чељабинској области. Имао је чин мајора, а погинуо је 12. фебруара 1945. године.

Иван Александрович Стрижов био је пуковник. Рођен је 18.септембра 1903. године у Саранску, Мордовска област у средишњој Русији. Носилац је Ордена Црвене звезде. Умро је „од рањавања“ 12. децембра 1944. године, сахрањен у Београду.

У одговору на жалбу његове супруге Олге Ефимовне начелнику Кудинову, он уверава удовицу Стрижов да је њен супруг подлегао ранама задобијеним у борби, а не од стране свог ађутанта.

„Ваш муж је био тешко рањен у борби, његова херојска смрт је огроман губитак за Црвену армију!“, наводи се у писму од 12. јануара 1946.

Пуковник Борис Залманович Филкин рањен је код Будимпеште и преминуо је 11. децембра 1944. Сахрањен је у Београду.

Константин Федорович Безделов, имао је чин капетана. Рођен је 1916. године, умро „од рањавања“ 19. децембра 1944. године. Сахрањен по сопственој жељи у Београду. Такође је одликован Црвеном звездом, Медаљом части, Орденом Отаџбинског рата првог степена и медаљом „За одбрану Кавказа“.

У Београду је данас одржана централна државна церемонија поводом 79 година од победе над фашизмом у Другом светском рату.

Венци су положени и на Споменик црвеноармејцу, и на Споменик вечне ватре.

У Београдској операцији, која је трајала од 21. септембра до 22. октобра 1944, а чији је крајњи циљ био ослобођење Београда, поред јединица Народно-ослободилачке војске Југославије, учествовало је и око 300.000 бораца Црвене армије, а погинуло их је око 1.000.

Битка за Будимпешту је по броју жртава упоредива је са опсадама Берлина и Стаљинграда. Црвена армија започела је офанзиву према Будимпешти 29. октобра 1944. Више од милион војника је подељено у две оперативне маневарске групе које су јуришале на град, са циљем да га одсеку од остатка немачких и мађарских снага. Совјетске јединице ушле су у источна предграђа Будимпеште 7. новембра.

Док су били на 20 километара од старог града, врло мало становника желело је да напусти град. Црвеноармејци су наставили су офанзиву 19. децембра, да би седам дана касније, 26. децембра, заузели пут који спаја Будимпешту са Бечом, чиме је град опкољен. Вермахт и Вафен СС започели су операцију „Конрад“, али су 12. јануара 1945. приморани на повлачење – операција није успела. Дана 13. фебруара 1945, нацисти су се коначно предали.

За совјетске снаге, опсада Будимпеште је представљала финалну пробу пред битку за Берлин. Победа им је такође отворила пут ка Бечу, који је пао два месеца касније.

Дан победе над фашизмом обележава се у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је безусловном капитулацијом Немачке окончан Други светски рат.

Капитулацију је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, док је у име Совјетског савеза потписник био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.