Хајка на Додика, резолуција о Сребреници – колективни Запад изгубио компас

Одбрана институције председника Републике Српске је одбрана Републике Српске и њене уставне позиције у Дејтонској структури БиХ. Одупрети се притисцима и правном насиљу над Уставом БиХ значи сачувати Републику Српску и њене демократске институције, то јест сачувати слободу српског народа у БиХ.
Овако би се могла сажети расправа на трибини „Процес против председника Српске као крај БиХ“, коју су у Београду, у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Србији организовали портали „Све о Српској“ и „Факти“.

Наметање измена изборног закона противно процедури, као и предлог резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН без сагласности представника српског народа, као и нелегална одлука да се лажна држава Косово прими у Савет Европе показују да је колективни Запад изгубио компас и срља у нелегалност, рекао је Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији.
„Иако је јасно да Запад неће ни лако ни скоро прихватити легалност као најважнију одлику сваког рада, међународно право и пуно поштовање народа и држава, то јест неће се добровољно одрећи силе двоструких стандарда, економског поробљавања и окупација тамо где му се чини да је то још могуће, а све да би у коначном обрачуну са Истоком и слободним државама света тражио прихватање затеченог стања, сасвим је сигурно да ће се свет довести у ред и да се период униполарног света и неоколонијализма завршава. Зато је сада важно да имамо чврст карактер и да будемо јединствени, сабрани и истрајни у одбрани наше Републике Српске и наше Србије“, навео је он.

Од Велеиздајничког процеса до суђења Додику
Према речима професора Филозофског факултета у Београду, историчара др Милоша Ковића, процес против Милорада Додика мора се сагледати у дужој историјској перспективи јер, како каже, од почетка 20. века, планови уништења српског народа западно од Дрине праћени су организовањем монтираних политичких процеса на којима је суђено целом српском народу, његовој историји, наслеђу и симболима.
Све је почело Велеиздајничким процесом у Загребу 1909, да би се наставило низом процеса за време Првог светског рата, међу којима је Бањалучки процес био највећи.
„Пракса извођења Срба на судске процесе обновљена је и у нашем времену. И њу прати медијска хајка на Србе, као и геноцид, почињен над Србима у Хрватској и на Косову и Метохији. Пред Међународним судом правде за бившу Југославију у Хагу Србима се изнова суди због њихове историје, предања, због њихове жеље да буду слободни и уједињени. Наставило се са судским прогонима вођа Срба у Црној Гори (афера „Државни удар“), да би врхунац безакоња над српским народом био постигнут најновијим судским процесом против председника Републике Српске“, закључио је Ковић.
Запад је демонстрирао да је спреман да користи различите форме притиска како би БиХ одржао у животу и остварио утопистички план изградње унитарне државе, али ни после 28 година постојања дејтонске БиХ овај план није се остварио, констатовао је амбасадор БиХ у Србији, Александар Врањеш.

Међутим, интервенције и акције колективног Запада само су ослабиле темеље државне заједнице.
„Сва сила коју имају и манифестују, сво економско и геополитичко преимућство, сва медијска и пропагандна надмоћ, сви употребљени штапови и обећане шаргарепе последње три деценије, нису били довољни да унитаризују и етатизују БиХ. Другим речима, имају моћ да кажњавају, али она није довољна да БиХ претвори у државу према њиховим мерилима“, констатује Врањеш.
Српска у БиХ треба да се понаша као Словенија у Југославији
Према речима геополитичара Миломира Степића, иако светске геополитичке прилике у свету постају све компликованије, за Републику Српску и српски чинилац на Балкану, оне средњорочно и дугорочно могу да буду све повољније за решавање кључних националних изазова.

Запад ће имати све мање начина да обуздава Републику Српску, а удар на председника републике као персонификацију њене политичке номенклатуре доказ је немоћи.
„То доказује још једну круцијалну ствар: да је Република Српска на правом путу када лагано, опрезно преусмерава свој државни брод супротно од ненаклоњеног Запада – ка БРИКС-у и супротно од унитаристичког Сарајева – ка раздруживању. Раздруживање је прави модел који она треба да примењује не спрам БиХ у виду сецесије, већ спрам ФБиХ у виду разлаза“, сматра Степић.
Ова тактика је, каже Степић, аналогна тактици Словеније почетком деведесетих година.
Запад поступа по принципу поретка заснованог на правилима, које сами пишу и сами укидају, по потребама геополитичког тренутка – зато и уништавају међународно право. У време Дејтона, тада им је био потребан мир, што данас, више од четврт века касније не важи, рекао је политиколог Александар Павић.
На дневном реду је успостављање чврсте западне контроле над српским простором, што подразумева и фактичко укидање Републике Српске, што је, како каже, изазов не само за Српску, него и за Србију.
Како сматра декан бањалучког Факултета безбедности, др Предраг Ћеранић, Александар Вучић и Милорад Додик западним центрима моћи супротстављају се различитим стиловима, али са истим циљем – да се сачува српска државност. У том контексту треба читати и ударе на председника Српске.

„Покушавали су да га склоне уличним протестима , затим оспоравањем изборних резултата, а сада показују голу силу и неправду кроз судске, односно политичке процесе и наметањем закона у најосетљивијој друштвеној области – изборима. Јер циљ је – склони суверенисту, а на власт доведи „наше““, каже Ћеранић.
Заједничке институције – постдејтонска гангрена
Милорад Додик упозорио је да је БиХ западни експеримент који је осуђен на пропаст и распад, да и само њено постојање дестабилизује регион и да ће Српска на присиљавање на недејтонску БиХ одговорити покретањем самосталности, подсетио је главни уредник портала „Факти“ и „Све о Српској“ Ђуро Билбија.
Помоћу „духа Дејтона“, Запад је уништио дејтонску БиХ као једино могућу заједницу два државотворна ентитета, Уставни суд претворен је у колонијални суд, а остале институције у средства за постизање унитаризације БиХ.

„Сада су све заједничке институције БиХ антидејтонска гангрена. Тужилаштво БиХ и Суд БиХ су у покушају атентата на Републику Српску и институцију председника Српске. Бошњаци и њихове елите воде свој џихад против Дејтонског споразума, дејтонске БиХ и Републике Српске, њених институција и народа. Могло би се рећи, хибридни рат који има јавну и тајну подршку свих који су кроз историју окупирали БиХ“, децидан је Билбија.
Постављена на колосеке „духа Дејтона“, БиХ је постала, како Билбија каже, гасна комора за Србију и Србе, а излаз из ње је да Република Српска треба да прогласи дејтонску самосталност у оквирима дејтонске БиХ.

То, према његовим речима, значи, да Српска треба да врати све надлежности које су пренете на ниво заједничких институција, као и да понуди декларацију о суверенитету БиХ коју је недавно предложио Милорад Додик, рекао је Билбија.
БиХ је под хибридном окупацијом, као уосталом и цела Европа, каже социолог Слободан Рељић, а највећа удица-варалица у тој окупацији је европски пут.
Поводом четврт века бомбардовања Србије, јасно се показало да ЕУ, као сателит Вашингтона четврт века није успела да нормализује постјугословенски простор ни у једном сегменту. То, према Рељићевим речима, показује сву узалудност везаности српских, па и балканских политичких елита за такозвани европски пут као решење пројектоване нестабилности у којој живимо од пада Берлинског зида.