Тито иде у „подстанаре“? Почетак детитоизације или само фенг шуи?

Глогов колац у груди Тито (још) није добио од Војислава Шешеља, али би од председника привременог органа Београда и кандидата за будућег градоначелника Александра Шапића, могао да, 44 године након смрти, добије карту за Кумровец – и то у једном правцу.

Шапић је, наиме, поново оживео иницијативу коју је још деведесетих покренуо лидер српских радикала – да се бивши вођа Југословена пошаље Хрватима. Јер, зашто би се, каже, остаци „аустроугарског каплара који је пуцао по нама“ чували на „најлепшем пропланку у Београду“.

„Ми српски радикали то у потпуности подржавамо и то је наш захтев већ 35 година. Ја сам једном био ухапшен и био у затвору због организовања потписивања петиције да се зликовац и злочинац Јосип Броз Тито отпреми из Куће цвећа. Ако Хрвати не буду хтели да га приме, остатке лешине треба спалити и потопити негде у Дунаву“, рекао је у свом стилу за РТ Балкан Војислав Шешељ, иако, све су прилике, за тако драстичним мерама, по свему судећи неће ни бити потребе, јер чак и ако Тита не желе у Кумровецу, Сарајлије се већ увелико јављају да га они усвоје.
Даље од мене са мртвацем!

Шапић је, каже Шешељ, први озбиљан човек из власти који је поново покренуо иницијативу коју је он повео 1993. године, у време када је између осталог планирао и да у Тита забоде глогов колац „да се не повампири“.

„И Милошевић је у то доба већ размишљао да би Тита требало преселити на Ново гробље, и о томе је била обавештена и Брозова породица. То нам тад није могло бити приоритет јер смо у то време били заокупљени другим проблемима, и нисам био у позицији да владајућу странку уцењујем подршком у парламенту по том питању“, сведочи Шешељ за РТ Балкан.

Да Шапић није први који је решио да у питању Тита „активира“ чувену реплику из „Маратонаца“ (дела насталог свега три године после Брозове смрти) – „даље од мене са мртвацем“, те да је о томе разговарао још Милошевићев режим, потврдио је и адвокат Тома Фила.

Он је за медије навео да га је некадашњи председник СР Југославије својевремено звао, као представника Јованке Броз, да га пита шта мисли о пребацивању Јосипа Броза на Ново гробље, наводно управо зато јер је Војислав Шешељ намеравао да забије колац у Титов гроб.

„Рекао сам му тада да је то будалаштина, јер ко нам гарантује да му Шешељ неће забити колац ни на Новом гробљу!“, рекао је Фила.

Шта ће бити с кућом?

Иако је можда у читавој причи главно питање шта ће бити с Титом, не можемо а да се, као у поменутим „Маратонцима“ не запитамо и „шта ће бити с кућом“.

А од Куће цвећа би, како каже градоначелник, требало направити музеј историје Србије у коме треба да почивају Степа Степановић, Живојин Мишић, Радомир Путник и остали. Шешељ, међутим, каже да би о будућој намени комплекса на Дедињу требало размислити.

„Мислим да је то најскупље земљиште у Београду и било би непродуктивно користити га за музејске поставке, јер би се за огромне паре могло продати разним инвеститорима. Споменик највећим српским великанима би требало поставити у самом центру града. Има за то других локација, на пример, Пионирски парк“, истиче лидер Српске радикалне странке.

Историчар Предраг Марковић, међутим, противи се овој идеји.

„Доктор Шапић можда не зна да постоји други музеј српске историје и да је Музеј Југославије најпосећенија музејска установа у региону“, каже Марковић, иначе члан Председништва Социјалистичке партије Србије.

Нису сагласни ни Титови потомци, па тако његов унук Јошка, све то види као „глупост“ и „политичке игре“.

„Не знам шта му смета у Кући цвећа. Неће моћи док има нас Југословена и носталгичара. Његов предлог није ништа друго до политичка игра, у којој неће успети, народ ће на крају учинити све што треба да до тога не дође“, рекао је Титов унук за „Време“.
Ископаће тебе Били!

Шапићева идеја да Тита пошаље у „подстанаре“ некој од бивших југословенских република, према мишљењу историчара Немање Девића, иако раније често промовисана ради „хомогенизовања изборног тела“, данас, није „нарочито политички опортуна“. Онај ко је пласира, верује Девић, ризикује да у јавности буде етикетиран као фашиста.

„Ту идеју видим као покретање дебате у јавности по питању политичког наслеђа Јосипа Броза и титоизма. То последњих година чине углавном историчари и поједини научни радници (прошле године о томе је доста писао и говорио и директор Института за европске студије др Миша Ђурковић), али политичке елите као да су се определиле за промовисање наратива о помирењу, уз благо нагињање ка партизанском покрету. Шапић тако излази из позиције конформизма и, уочи кампање за београдске изборе, износи један оштар и конкретан национални став“, указује Девић.

Саговорник РТ Балкан оцењује како је Шапић и раније више пута коментарисао актере из грађанског рата у Србији, а реализовао је и давно потеклу иницијативу да се у Београду уреди спомен-парк и постави споменик жртвама комунистичког терора.

„Показао је да у тим идејама уме да буде доследан, уједно и да размишља о 1945. години из српске перспективе. Аргументација о томе зашто треба ‘иселити Тита’ је јасна, као и његово позивање на последице владавине КПЈ над српским народом, премда је она да то треба да постане музеј посвећен српским великанима помало магловита. Наравно, пласирати овакву идеју данас значи ударити у осињак црвене буржоазије, чији репови сежу свуда: и у САНУ и на Универзитету, у политици, правосуђу, култури…“, наводи Девић.

Шапић тако има његову подршку за овакву иницијативу, а наш саговорник додаје да му жели и да истраје у њеној реализацији.

„Можда је и сазрело време за детитоизацију, до које је у бившим југословенским републикама дошло још пре три деценије. А онда треба наставити са отклоном од југословенства и комунизма, и кроз називе тргова, улица и установа, који носе називе по људима који су били хероји партије, али не и српског народа. Није природно да се и данас дом студената зове по Слободану Пенезићу Крцуну, првом човеку Озне у Србији према чијим наређењима су ликвидиране хиљаде Срба“, закључује Девић.

Шапићевој иницијативи вероватно се највише радују духовити твитераши који већ годинама тврде да је за све невоље које су задесиле Србију после његове смрти криво управо маршалово гробно место – односно то што бивши лидер Југославије наводно није сахрањен по фенг шуију.

„Док год Тита не поставите по законима фенг шуија, имаћете проблем на Западном Балкану. Наравно, овај проблем се може решити и тако да Тита пребаците на неки други континент или просто да га ставите у неку ракету и лансирате у орбиту“, писао је и сатирични портал „Зицер“ пре неколико година „цитирајући“ измишљеног стручњака за ову источњачку вештину.