Опасне игре Сарајева: Хоће ли НАТО да окупира Брчко и да пресече Српску

Захтевом да НАТО стационира трупе у Брчком, Денис Звиздић шири међунационалну мржњу у БиХ и подстиче сукобе на местима где сукоба нема. Бошњачкој политичкој елити на памет не пада да позове на распоређивање војника тамо где је то потребно, на пример у близини места где се обучавају исламски екстремисти.
Овако политички аналитичар из Бањалуке, Анђелко Козомара коментарише захтев заменика председника Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Дениса Звиздића на распоређивање НАТО трупа у Брчко дистрикту. На тај начин, према Звиздићевом схватању, Република Српска била би подељена на два дела и онемогућена у наводним покушајима да се отцепи од БиХ.
Осим тога, Звиздић је позвао и снаге Еуфора на „фреквентнију присутност“ у повратничким местима на истоку Републике Српске као одговор, како је рекао, на „Додикове ратнохушкачке идеје о гетоизирању Бошњака на 25 одсто територије БиХ и сецесији Републике Српске“.
Параџемати су проблем, а не Српска
Обавештајне службе чланица НАТО и других држава регистровале су сто седам параџемата (муслиманских заједница које делују ван система Исламске заједнице БиХ и које су по правилу изузетно фундаменталистичке) на територији БиХ у којима се обучавају екстремисти. Звиздић, међутим, опасност види у Републици Српској, што довољно говори о његовом залагању за мир и стабилност државе, наводи Козомара.

„Он тиме жели да јавности да до знања да се спрема некакво чудо, немири у БиХ које би изазвали Република Српска и њено политичко руководство. То је толико провидно“, констатује он.
Један од најпознатијих параџемата налази се управо у близини Брчког, у селу Маоча – Звиздићу није пало на памет да тамо позива стране трупе, додаје он.

Није први пут да је Звиздић позвао на НАТО интервенцију у БиХ. Овај босанскохерцеговачки политичар, некада високи функционер СДА, а данас странке „Народ и правда“ посебно се истиче у захтевима да НАТО стационира трупе у Брчко дистрикту као брану од наводних сецесионистичких амбиција Републике Српске.
То што је иступио из СДА и прешао у странку која себе декларише као „грађанску“, Звиздић није постао мање милитант. Штавише, он је увек важио за копију Бакира Изетбеговића и, као и некадашњи му партијски шеф, тражи да мир у БиХ заводи туђа рука, каже Козомара.

Празне жеље бошњачких политичара
Међу бошњачким странкама и странкама које се декларишу као „грађанске“ нема разлике, што се тиче става према Републици Српској, каже бањалучки новинар Давор Станковић; радикалне ставове сличне Звиздићевим деле и бошњачки члан Председништва БиХ, Денис Бећировић и министар одбране Зукан Хелез, обојица функционери „грађанског“ СДП-а, подсећа он.
„Што се тиче позивања НАТО снага у Брчко, на то смо већ некако навикли. Мислим да такве изјаве имају ефекта само за дневнополитичке поене у њиховом гласачком телу“, сматра он.
Према његовим речима, ради се о празним жељама бошњачких политичара, али индикативно је то што, кад год су политичари у БиХ близу договора, пронађе се разлог за ескалацију и разлог да се Срби прогласе реметилачким фактором.

„По свему судећи, изгледа да је циљ учвршћивање америчког утицаја на Балкану, у смислу глобалних тектонских поремећаја. Сада гледају да задрже оне сфере утицаја на које могу да полажу привидна права“, објашњава Станковић.
Са НАТО се никад не зна
Према садашњем односу снага, као и према ономе што се говори у Еуфору, нема могућности да НАТО повећа своје снаге у БиХ, поготово да их повећа на једној локацији, каже Козомара.
„Међутим, знамо каква је западна алијанса. Она је непредвидива и њихови поступци никада не могу да се процењују са сигурношћу. Могу да одлуке промене преко ноћи и појачају присуство у БиХ. Пре пет дана, амерички шпијунски авион крстарио је управо подручјем Брчког – ко зна шта су надгледали, снимали и извиђали. Дакле, све се може очекивати“, истиче он.
Међутим, и ако би НАТО и „послушао“ Дениса Звиздића, ништа спектакуларно се не би догодило, додаје Козомара – проток људи и роба ишао би нормално – једино што би се видело веће присуство окупационих војника.

Дистрикт Брчко формално је под заједничком управом оба ентитета као кондоминијум, али са властитим институцијама. Дистрикт је проглашен 2000., годину дана након међународне арбитраже, с обзиром да је општина била предмет међуентитетског спора након потписивања Дејтонског споразума.
Дистрикт је проглашен на целој територији општине Брчко, тако што је 48 одсто општине припало Републици Српској (укључујући и град Брчко), а 52 одсто Федерацији БиХ.