Хрватски геополитичар: Коме звоне звона након терористичког напада у Москви

Почетак конфликта у Украјини означио је дефинитивни прелом у односима Русије и Колективног запада, али терористички напад у Москви од 22. марта 2024. већ је постало кључни догађај од кога се време дели на оно пре и оно после тог чина, не само за односе Русије и Украјине, већ и за свет у целини, пише геополитичар Зоран Метер за хрватски сајт „Геополитика њуз“.

Према броју жртава овај чин је премашио и напад из октобра 2002, на московско позориште Дубровка, који се догодио по налогу чеченског терористе Шамила Басајева. После најновијег напада, туга се надвила над читавом Русијом, али са њом расте и огорченост Руса, који траже да се кривци, ма где били, жестоко казне. То је очигледно на свим нивоима: у високој политици, медијима и у целокупној руској јавности.

Читава Русија сада чека званичне резултате истраге. После истраге, уследиће снажан одговор руских власти. У то уопште не треба сумњати и до њега ће сигурно доћи. Ко су, међутим, прави налогодавци овог гнусног чина? То је питање које се сада не поставља само у Русији.

Подсећамо и да су, према новој руској нуклеарној доктрини, терористички напади уврштени међу „окидаче“, који омогућавају коришћење нуклеарног наоружања против земаља које су покренуле нападе. Званична Москва већ месецима тврди да се Украјина претворила у терористичку државу, а доказ за то су и изјаве украјинских војних и цивилних званичника, који се дословно хвале таквим неделима.

Руси добро памте убиство Дарје Дугине, ћерке познатог геополитичара Александра Дугина, убиство популарног војног блогера под псеудонимом Татарски у центру Санкт Петербурга, као и ракетне нападе на погранични град Белгород.

Званични Кијев тврди да то исто чини и Русија у односу према Украјини. Ипак, овде постоји једна важна разлика: Русија поседује нуклеарно оружје. Како каже народ: „Не боди се са рогатим, ако немаш рог“. Ослањање Кијева на западни „нуклеарни кишобран“, када Украјина није чак ни чланица НАТО-а, врло је опасна игра.

Зашто САД за напад оптужују ИСИС, а штите Кијев

Из низа разлога, оштрица руских оптужби ипак није примарно усмерена против Кијева, што се могло уочити и из драматичног обраћања председника Владимира Путина, у коме уопште није поменуо Исламску државу (ИСИС).

Један од разлога је то што су починиоци покушали да побегну према украјинској граници, а не, рецимо, према Таџикистану, или према Кавказу, што би било најлогичније.

Треба имати на уму да је Путин обећао да ће бити кажњени не само организатори, него и наручиоци злочина.

Важно је још нешто. Нема говора о томе да су заказале руске службе безбедности. Терористичке нападе, поготово оне са предзнаком међународног тероризма, није могуће увек спречити. И то важи за све земље света, ма колико оне биле моћне.

Тешко да је могуће говорити о неком пропусту. Заправо, посебно у овом случају, руске службе су показале завидну ефикасност. Већ наредног дана, ухапшено је 11 особа умешаних у напад.

Само 15-ак минута после напада уследила је реакција Беле куће, која је саопштила да САД сматрају да иза напада стоји ИСИС и да Украјина нема никакве везе са тим. Почетком марта, америчке власти су упозориле да се припрема терористички напад у Москви.

Портпаролка Савета за националну безбедност Адријен Вотсон је тада дословно изјавила: „Раније овог месеца, америчка влада је примила информације о планираном терористичком нападу у Москви, усмереном на велика окупљања, укључујући и концерте, што је постакло Стејт департмент да саветује Американцима опрез.“

Нешто слично је изјавио и координатор за атретешке комуникације Беле куће Џон Кирби, као и још неки високи званичници ЦИА и Стејт департмента.

Рат у Украјини ће свакако ескалирати

Руски аналитичари и медији одбацују америчке тврдње да је починилац напада ИСИС. Најпре, џихадисти из ИСИЛ-а се не понашају попут ове четворице терориста, који су се пред камерама тресли од страха, а потом признали да су овај злочин извршили за 500.000 рубаља.

Други наводе чињеницу да САД знају да Украјина није умешана у овај чин, али да су им и даље непознати починиоци напада на гасовод „Северни ток“.

Коначно, радикални исламисти у овом тренутку немају ниједан разлог да нападну Русију. Москва данас има веома добре односе са низом кључних арапских и муслиманских земаља, подржава право Палестинаца на своју државу, као што осуђује и брутални израелски рат у Појасу Газе. Заправо, САД покушавају да посвађају Русију и исламски свет.

Када је реч о рату у Украјини, неко је очигледно изгубио живце и заиграо на све или ништа. Ко, за сада је мање важно.

Коме онда звона звона? Свакако, не ИСИС-у.

Рат ће после овог напада свакако ескалирати. Сада је на потезу Путин, чија ће реакција бити жестока. Руски аналитичари и медији већ отворено упиру прстом у Вашингтон. Украјина у свему има само другоразредни значај, као пуки извршилац.

За разлику од САД, које инсистирају на ИСИС-у као кривцу и формално покривају Украјину, и Зеленски има своје мишљење о нападу. Он је недавно оптужио Путина да је сам организовао терористички напад, којим, како каже, жели да пребаци кривицу на Украјину и тако изазове ескалацију рата.

Занимљиво је да су европске земље склоне да прихвате тезе Зеленског о кривици Путина, примећује Метер, а колико је то мудро, процените сами.