Осиромашени уранијум није штетан? „То су руске лажи“

Амерички конзервативни лист „Хил“ придружио се ових дана кампањи Запада који покушава да нас убеди да оно што је НАТО урадио 1999. године није била агресија, већ да је НАТО тада само „интервенисао у циљу заустављања кршења људских права над албанским становништвом на Косову“.

Аутори овог текста су Ивана Страднер, по пореклу Српкињa, а по опредељењу дописница „Кијев поста“ као и саветница Фондације за заштиту демократије из Вашингтона, позната и као сарадницa некадашњег шефа америчке Одбрамбене обавештајне агенције Дејвида Шеда, и Марк Монтгомери, такође из Фондације за заштиту демократије.

Они су наиме били жестоко узнемирени захтевом Русије да се пред Саветом безбедности УН дискутује о НАТО агресији над Србијом, или, како на Западу воле да зову 78 дана бомбардовања суверене државе – „хуманитарној интервенцији“.

„Ово ће покренути још један круг руских дезинформација о наводној агресији НАТО-а на Србију, најближег савезника Москве на Балкану. Ово је део напора Кремља да наслика НАТО и Сједињене Државе као непријатељске актере, чиме се оправдава сопствена агресија Русије против Украјине и других европских земаља“, кажу аутори овог текста поручујући Западу како треба да узврати, и то не само „побијањем руских дезинформација, већ и окретањем плоче против Москве“.

Можда због тога што је тешко побити чињенице о „акту агресије и дивљаштва“, како је бомбардовање Србије назвао руски лидер Владимир Путин?

У том случају, није требало да се уопште упуштају у даљу аргументацију, јер, заиста је немогућа мисија оно што су покушали – да осиромашени уранијум представе као нешкодљив.

„Москва и Београд оптужују НАТО да је затрпао бојно поље муницијом која садржи осиромашени уранијум, за који тврде – без научних доказа – да је допринео порасту стопе рака“, „едукују нас стручњаци“ из Фонда за заштиту демократије.

Доказе о штетности уранијума у виду енормног повећања онколошких обољења Срба и Албанаца, али и чињенице да је више od 300 НАТО односно италијанских војника до сада умрло због изложености осиромашеном уранијуму – аутори овог текста не признају.

Догматски верују само у оно што кажу њихови пријатељи из Алијансе – зато и не покушавају да нађу доказе за тезу да је ова врста уранијума „нешкодљива“. То се прихвата као аксиом.

НАТО није агресор, кажу нам аутори текста у „Хилу“ додајући да ову Алијансу „пацифиста“ само Русија тако представља.

Аутори текста нас даље обавештавају како САД и њихови савезници не могу себи приуштити да буду пасивни пред „руским лажима“.

Јер, истина је за њих само једна – она коју сведоче лажни пророци из Вашингтона, Брисела и других србофобних и русофобних делова света.

И та и таква истина треба да се сервира Србима, који су, како они покушавају да нас убеде „обманути“ историјом којој су сведочили.

„Западне поруке треба да подсете проруске Србе да историја показује да је Русија непоуздан савезник. Упркос обећањима Москве о подршци и братству и њеним напорима да гурне Србију у нови сукоб са Косовом и НАТО-ом, Русија заправо вероватно неће много помоћи Београду“, уверавају они.

Да би се супротставиле „неоснованим оптужбама“ Русије да НАТО изазива рак преко осиромашеног уранијума, западне информативне операције, саветују Страднерова и Монтгомери, треба да нагласе „историју програма биолошког оружја Русије, а Запад би такође могао да примети утицај нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1986. на Југославију“.

„Док Русија покреће своју најновију кампању дезинформација против НАТО-а, време је да Запад преокрене ситуацију и однесе борбу против Кремља. Подсетите промосковске Србе да им са пријатељима попут Путина не требају непријатељи“, указују аутори текста у „Хилу“.