Коме смета учешће генерала Лазаревића у комеморацији поводом годишњице бомбардовања?

Као што је својевремено сметао НАТО-у, генерал Владимир Лазаревић, некадашњи командант најелитнијих српских јединица које су се супротставиле белосветским агресорима, данас смета и бројним НАТО сателитима, оличеним у којекаквим невладиним организацијама које се буне против његовог учешћа у државној комеморацији поводом обележавања 25 година од почетка НАТО бомбардовања СРЈ.

Најгласнија у позивима да се генерал ућутка, јесте Инцијатива младих за људска права (YIHR) која је, како се сама представља на свом сајту, регионална мрежа невладиних организација са програмима у Србији, Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини и на „Косову“.

Поприлично гласна ова иницијатива је и када је у питању наводни геноцид у Сребреници, поштовању ЛГБТ права, или на пример уклањању мурала посвећених Ратку Младићу.

Што и не чуди, будући да су финансијери ове организације цивилног друштва Европска комисија, Фондација Чарлс Стјуарт Мот из Мичигена, НЕД – односноамеричка Национална задужбина за демократију која је још од оснивања довођена у везу са деловањем ЦИА, а међу њиховим донаторима су и Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, Амбасада САД у Србији, Амбасада Немачке…

Тешко је, дакле, поверовати да иницијатива нема никакав сопствени интерес или агенду у томе што жели да ућутка Лазаревића, и не дозволи му да учесницима комеморације објасни против чега се и како борио.

Иницијатива је, наиме, у свом саопштењу навела да би учешће генерала Лазаревића на званичном државном обележавању ове годишњице „било тешка увреда за цивилне жртве НАТО бомбардовања и све жртве рата на Косову“, пошто је, како наводе, у Хагу осуђен за ратне злочинe.

Јасно је, међутим, управо из списка њихових донатора и финансијера да интереси које они заступају, ни најмање нису цивилни. Јер, интереси су оног код кога је и каса. Чак и кад заиста говоре о цивилним жртвама, међутим, никада они не мисле на српске жртве.

„Зато позивамо Владу Србије да хитно опозове учешће Лазаревића на државној комеморацији, као и да у недељу буде прочитан за сада једини веродостојан попис цивилних жртава НАТО бомбардовања, који је 2014. године направио Фонд за хуманитарно право. Према овом попису, у НАТО нападима погинуло је 756 људи, и то 452 цивила и 304 припадника оружаних снага. Међу цивилима је 207 српске и црногорске националности, 219 цивила Албанаца, 14 Рома и 14 грађана других националности. Укупно је страдало 274 припадника ВЈ/МУП, и 26 припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК)“, наводи се у саопштењу ове инцијативе које су медији пренели.

Статистике НАТО напада, које није финансирао Сорош, међутим, откривају знатно већи број жртава. За 78 дана бомбардовања, тадашњи директор Савезне канцеларије за статистику Милован Живковић је 14. јула 1999. рекао да је у бомбардовању страдало око 1.200 цивила, као и да „неки извори говоре о више од 5.000, па чак и 18.000 жртава“.

Из иницијативе, међутим, истичу  да је дужност представника државе да „уместо праксе негирања ратних злочина над цивилима албанске националности, на годишњицу бомбардовања СРЈ, исказују поштовање према жртвама ратних злочина које су починиле српске снаге на Косову“.

Суштински, српске жртве не треба ни помињати, поручују нам представници цивилног друштва. О неделима Запада не сме се причати, јер, како рекоше, данас и амбасадори НАТО земаља које су бомбардовале Србију, „бомбардовање није било усмерено против народа Србије“, а то је била војна операција коју „нико није хтео“. Треба гледати само у будућност – будућност без прошлости, без сећања на страдања и сећања на српске хероје.

Жељко Васиљевић, председник Савеза ратних војних војних инвалида Србије и председник Српског борачког покрета, у изјави за „Данас“, међутим, каже да не види ништа проблематично у учешћу генерала Лазаревића у овој државној манифестацији, оценивши да „ако постоји један частан, поштен и прави официр на простору бивше Југославије, односно Косова и Метохије, онда је Лазаревић“.

„Ратовао је са своја два сина, које није склонио и који нису побегли, као што се дешавало у неким другим случајевима. Провео је и десет година у хашком затвору, па је тако рећи платио дуг држави. Ако је неко заслужио да се обрати државном врху и ветеранима, и да његова реч има тежину, онда је то генерал Лазаревић. И то је став већине организација које окупљају борачке и борачке инвалиде“, каже Васиљевић за „Данас“.

Генерал Владимир Лазаревић, осим што је био легендарни командант Приштинског корпуса, командовао је и Трећом армијом Војске Југославије у време ратних сукоба на Косову и Метохији и током агресије НАТО-а на СР Југославију и Србију у пролеће 1999.године. Касније је био и заменик команданта Генералштаба Војске Југославије.

Генерал је иначе, више пута подсећао да је у Хагу робијао јер је брани о своју земљу, и истицао да је „на своје распеће отишао добровољно“.

„У том трибуналу светске неправде још стоје моје војне бележнице са наређењима по којима не само да нисмо кршили међународно ратно право, него смо излагали сопствену војску да би заштитили албанске цивиле. Не постоји у историји ратовања наређење некој војсци да формира Одреде за заштиту цивила као што смо ми радили у Приштинском корпусу“, рекао је недавно Лазаревић који је у Хагу осуђен на 14 година по командној одговорности.